Dr Darija Kisić Tepavčević (44), epidemiolog, u teškim danima za Srbiju lansirana je u medijsku orbitu, postajući prepoznatljivo lice. Dok većini građana uliva sigurnost i poverenje, manja grupa dežurnih mrzitelja preko društvenih mreža vređa doktorku, bazirajući gnusne optužbe na njenom polu i izgledu. Jer stručnost joj čak ni oni ne mogu zameriti…
U razgovoru za časopis Stori, zamenica direktora Instituta “Batut” nije trošila mnogo reči da odgovori hejterima.
– Da li je čista kosa zaista tolika retkost da bi se o tome danima raspravljalo na društvenim mrežama – zapitala je kratko, odgovarajući tako na najbolji način svim mrziteljima, među kojima su i pojedini lideri opozicije.
PONOSNA NA POREKLO
Doktorka je govorila i o svom poreklu:
– Iako sam iz Sarajeva, ja sam čista Hercegovka, vaspitana kao prava Srpkinja. Ratne godine su nas dovele u Beograd, a kada su nas jednom pitali zašto nismo, kao mnogi, otišli u inostranstvo, moj otac je rekao: “Jedino se ovaj komad neba na svetu zove Srbija, a mi smo Srbi”. Te reči su mi se zauvek urezale u pamćenje.
Medicinu nije izabrala slučajno. Mada je otac elektroinženjer, majka je takođe lekar, pa ne čudi što je i Darija krenula tim putem.
Govorili smo, kroz šalu, da medicinu završe oni koji nisu talentovani, ali su vredni. Obično se ljudi odluče da budu hirurzi i pedijatri, retko ko želi da se bavi prevencijom, da bude epidemiolog – objašnjava ova doktorka.
Ipak, kaže, brzo sam otkrila da joj leži pedagoški rad. Ističe da voli kada studenti lepo znaju i kada im daje desetke.
– Oni koji ne stignu da spreme ispit kako treba uvek imaju moju podršku da se sledeći put pokažu u najboljem izdanju. Ali nikako ne volim prosek i izvlačenje – iskrena je Darija, koja je i asistent na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
MOJA MENTORKA
Sopstveni uspeh, kaže, duguje mentorki dr Tatjani Pekmezović, ali ne voli previše da priča o sebi.
– Teško je reći pohvalne rečenice o sebi, ali nesporno sam vredna i radoholičar. Volim u svemu da pronađem ono što je dobro. To nekad nije dobro po mene, ali nikako da se naučim pameti.
Ipak, nijedno profesionalno dostignuće, napominje, ne može da se poredi s ponosom koji oseća prema naslednici Tini (16):
– Trudim se da svaki slobodan trenutak provedem s njom. Mada, pošto je sada u pubertetu, ponekad moram da je jurim da bismo bile zajedno.
.
.
.
.
republika.rs