Prethodne večeri poziv je dobio i Edis Edo Fetić koji je bio uvjeren da mu se niko neće javiti, ali je ipak dobio poziv sa sestrom i majkom.
“Šta radiš? Kako se nećemo javiti, mi smo svi tu. Nema plakanja. Neću da te savjetujem, tvoje odluke, tvoj život. Djeca ti dolaze, konstantno su kod nas. Sad je karantin pa ne dolaze. Tata ti je otišao na bazen. Mnogo nas se uželio sin, jedva čeka da dođe. Nemamo pojma koja se to djevojka javila. Edo ti je rekao da te pozdravljaju drugovi”, pričala mu je sestra.
“Sine moj, da završiš sa tim. Djeca su ti dobro, dolazili su do sad”, rekla mu je majka.
“Mensur je moje godište, on je dijete, spusti loptu, mnogo je dobar, konstantno te gledamo. Nemoj ništa da brineš za poslove. Ono što si ostavio kod majke to je dobro, nikakvih problema nema”, rekla je sestra.
“Šemo je dobro i ja sam dobro. Kćerki je bio rođendan, nismo mogli da se sastavimo, napravili smo joj iznenađenje. Vole te, uželjeli ste se. Hoće da te jako zagrle, toliko su se uželjeli”, rekla mu je majka.
.
.
.
.
.
.
.
