Seka Aleksić dane izolacije usled pandemije provodi u svom domu sa porodicom daleko od gradske gužve, a kako je sama istakla, vanredna situacija za njenu porodicu nije posebno promenila njihov način života.
Ona veruje da je sve što nam se dešava zapravo iskušenje kako bismo postali bolji ljudi, ali ističe da svakako poštuje sve mere propisane od Vlade Srbije i struke.
– Izolacija kod nas nije nešto drastično promenila zato što mi živimo daleko od grada, izdvojeni smo u tom nekom smislu. Bogu hvala, imamo dvorište, pa smo po ceo dan napolju i nije nam teško u tom smislu, kao ostalima. Ali svakako da ne odlazimo u nabavke u prodavnice, ne dolaze nam prijatelji, ne odlazimo mi kod njih. Te neke svakodnevice smo sveli na minimum, tačnije nema ih skoro uopšte, u kući smo uglavnom ili u dvorištu.
Iako imate svoj mali raj na zemlji, sigurno ti nije lako kada znaš šta se, ne samo u zemlji nego i u svetu, dešava. Čega se najviše plašiš?
– Ne plašim se ničega, za mene je koronavirus kao i svaki drugi i prosto treba imati prioritete i treba se ophoditi prema tome, naravno, kako kaže struka. Ali ne treba paničiti jer panika može da stvori nešto mnogo gore.
Nedavno si se drugi put ostvarila u ulozi majke. Jovana i Jakova vidimo u tvojim Instagram objavama. Jovan je mali, ali Jakov je aktivno i veselo dete. Kako mu ispunjavaš vreme?
– Što se tiče Jakova, on je veoma veselo i aktivno dete, s njim je ispunjen bukvalno ceo dan. On se sa tatom prvo u teretani malo aktivira, rade vežbe, igraju se. Onda, ukoliko je policijski čas, vozi bicikl u dvorištu, imamo trambulinu, kućicu njegovu sa toboganom. Dođu mu drugari, jedan ili dva dečaka, preko dana da se igraju, i to je to. Njemu se ispuni dan onako kako on kao dete zahteva, nedavno smo pravili od gline razne figurice, počeo je da crta, piše. Učimo ga. A Jovan je dete malo, beba, i on uopšte nije zahtevan. I kada god se igra Jakov, pokušavamo da mu objasnimo da je bata Jovan veoma mali i da ne može da se igra kako on očekuje, a onda njemu nije jasno zašto on ne može da priča, zašto ne može da ga stavi u fioku kao igračke i tako.
Da li ćeš organizovati porodični uranak u dvorištu? Videli smo da i ovako pravite feštu za porodicu, pečete kukuruz, servirate razno voće, igrate se sa decom…
– Ja nisam osoba koja nešto preterano daje značaj Prvom maju. Za mene je to dan kao i svaki drugi. Mi u svom dvorištu imamo jedno ognjište zato što smo želeli da se tu svi okupimo, da uživamo. Da, pečemo kukuruze, nekad roštiljamo i tako se družimo, ali ne veže nas za 1. maj samo, nego mi to radimo svakodnevno maltene.
Da li izlazite uopšte iz kuće i, ako izlazite, da li se pridržavate svih mera zaštite Vlade Srbije?
– Veoma retko izlazimo iz kuće, jednom nedeljno ukoliko treba nešto u nabavci da se uzme, tada odemo, ne idemo nigde niti nam neko dolazi, sve smo sveli na minimum. Naravno da poštujemo mere kakve od nas kao građana zahteva država. Mislim da bi svi trebalo toga da se pridržavamo. Mi smo inače izdvojeni od gužve, ne idemo nigde i uživamo, baš nam je lepo.
Da li te plaši ova situacija pošto ne radiš, nemaš nastupe?
– Ja nisam osoba koja je plašljiva, ja se plašim samo boga, situacija me uopšte ne plaši. I ono kako bog zahteva i kako kaže tako će i biti. Verujem da nam bog šalje razna iskušenja kako bismo postali bolji ljudi, tako da sam sigurna da na kraju ovog tunela postoji svetlo i da će biti sve kako treba.
republika.rs