Mali Luka (4), kojeg je Srbija zapamtila kao dečaka koji ne može da trepće i koji spava otvorenih očiju, preminuo je 25. aprila usled izliva krvi na mozak, saopštila je njegova majka Sanja Kusovac za “Blic”.
Njenu ispovest , u dahu je pročitalo hiljade ljudi, a u njoj je objasnila da je Luka rođen s paralizom jednog dela lica i rascepom nepca, da bi godinu dana nakon porođaja saznala i da je gluvonem.
Luka je 27. marta trebalo da otputuje u Frankfurt u Nemačku, kako bi dva dana kasnije otišao na pregled kod doktora koji bi Sanji preporučio dalje korake za njegovo lečenje i poboljšanje kvaliteta života. Međutim, to se nije dogodilo.
Dogodio se korona virus koji je zatvorio granice, pa su morali da odlože pregled i nestrpljivo čekali da se kriza sa virusom završi, ali onda se Lukino zdravlje iznenada pogoršalo 15. aprila.
“Nadali smo se. Imali smo zakazane preglede u Nemačkoj. Korona nas je sprečila da odemo i onda mu je jednog dana pozlilo. Bio je potpuno veseo, nismo primetili da mu je jako loše osim što je počeo da povraća, a kasnije i mnogo da plače. Otišao je u bolnicu, ali se nije vratio. Smatraju da je imao slabe krvne sudove, da se negde možda i udario pa je to puklo. Bilo nam je zabranjeno da ga vidimo, pa smo tražili dozvolu od ministra Lončara, kada je odobrio, mogla sam da uđem kod njega, kao i dva dana pre nego što je preminuo, da se pozdravimo”, priča Sanja.
Nakon deset dana herojske borbe u bolnici, dečak je preminuo 25. aprila. Lekari smatraju da ga je ubilo krvarenje u mozgu. Kako majka priča, bio je borac čitavog života, pa ni ovu poslednju bitku nije hteo da preda bez borbe, otkucaji srca su se smanjivali iz dana u dan, ali jednostavno se nije dao.
“Trgla sam se tu noć u pola 4 i otišla u kuhinju, nešto mi nije dalo mira. Kasnije kada sam pitala doktorku kada je preminuo i odgovorila mi je da je to bilo u pola 4, znala sam da me je on probudio da se pozdravi”, svedoči majka.
Sahranjen je 29. aprila, a svoju neizmernu bol i tugu Sanja je pokušala da izbaci, napisavši potresan tekst na svom Fejsbuk profilu.
Tek kada je prošla sahrana shvatila sam koliko sam jaka, a on me je načinio takvom jer smo zajedno prošli svašta”, priznaje majka i dodaje da svi koji su poznavali Luku slažu se da je bio poseban.
“Iako nije mogao da govori, svima je pružao ljubav i pažnju – rukama, poljupcima, znakovnim jezikom – plenio je, bez obzira na invaliditet”, kaže Sanja za “Blic”.