Muzička legenda Šaban Šaulić danas nas je tragično napustio i za sobom ostavio pregršt prelepih pesama među kojima jedna zauzima posebno mesto.
Nije tajna da je brak Šabana i Goce Šaulić bio poprilično turbulentan, ali ljubavi i nežnosti nikada nije manjkalo. Šabanov boemski život košta je Gocu mnogo neprospavanih noći, a jedna je promenila istoriju. I krije jako zanimljivu priču.
Prilikom gostovanja u emisiji “Balkanskom ulicom” kralj narodne muzike otkrio je zanimljivu anegdotu vezanu za pesmu “Ne plači dušo”, koja je brzo postala himna večitih boema kakav je i sam bio.
– To je jedna istinita pričica gde sam ja stvarno došao sa ekipom dosta pijanih drugara, doveo ih kući i bio napadnut od strane supruge. “Šta je ovo, aman”, a mi upadamo kao indijanci pijani. I ja sam, ne znam odakle, valjda to je život i jednostavno se to tako desi krenuo sam da joj pevam: “Ne plači dušo, ja ću ti doći, ja ću ti doći po ponoći”. Ne do ponoći, nego po ponoći. Tako je otpevano, tako i snimljeno i takav je hit i bio. To je bilo svakako namenjeno njoj, pa je kasnije i ona bila srećna i zadovoljna jer je mnogo čak i grupa snimilo tu istu pesmu. Eto, a bila je ljuta što sam došao s drugarima jer kafana je bila zatvorena pa nismo imali gde. A ostala je pesma za sva vremena – rekao je Šaban u emisiji “Balkanskom ulicom”
I dok većina žena u znak izvinjenja dobija cveće i bombonjere, Goca je dobila poklon na koji je nemoguće staviti cenu. Pesmu za sva vremena.