Ljubavna priča kao nijedna druga!
Fudbalski komentar „provincijalke” začarao je zauvek srce nemirnog dečaka – ovako bi ukratko mogla da se opiše ljubav kantautora Đoleta Balaševića i njegove supruge Olivere, koja traje četiri decenije.
Sreli su se sasvim slučajno tokom jednog TV gostovanja, a zbog Oliverine konstatacije da je Zlatko Vujović opasan fudbaler Balašević je rešio da se odmah oženi njom. Đorđe i Olivera Balašević uživaju u skladnom braku već četiri decenije, međutim, mnogi se pitaju da li bi čuveni kantautor imao toliko emotivnih balada da daleke 1979. godine nije upoznao svoju Oliveru, koja je njegova najveća podrška, ali i inspiracija.
Đole je upoznao mladu Zrenjaninku Oliveru Savić, našu bivšu reprezentativku u sportskoj gimnastici, nenadano. Oboje su bili gosti novosadske televizije – Olivera kao sportista, a Đorđe kao muzičar. Riđokosa devojčica koja je studirala organizaciju rada u Novom Sadu tad nije ni sanjala da će se u tog „razbarušenog“ i „neobaveznog“ mladića s gitarom zaljubiti „skroz-naskroz”. Vrsna gimnastičarka u četiri sportske discipline, s pregrštom medalja i priznanja, trebalo je da odluči između te svoje ljubavi i ove nove, koja se tek rađala.
– I tu ja prevagnem kao peta disciplina – pričao je Đorđe u decembru 1981. godine.
Prevagnula je zapravo ljubav dva mlada čoveka istih želja i interesa.
– Jednom prilikom gledali smo zajedno utakmicu Hajduk – Hamburger – ispričao je Đorđe, pa nastavio:
– Najednom Olja mi prebaci ruku preko ramena i reče: „Ovaj Zlatko Vujović je opasan fudbaler.” Rekao sam tad sebi: Našao sam pravu osobu, drugara koji se razume i u druge stvari. Ženim se odmah – gotovo je!
U vreme dok je Olivera studirala i živela u domu, Đole je pod njenim prozorom često pevao, a veliku ljubav nisu krili, od tada do danas. Ipak, bilo je na početku nekih pokušaja uticaja sa spoljne strane, kako je Đole to šeretski objasnio.
„Provincijalka” i „pokvaren dečak”
Na studentskoj sobi u kojoj je mlada Zrenjaninka Olivera tada živela, danas se na ulaznim vratima nalazi pločica „Dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka… Olja i Đole Balašević, 1. juni 1979”, i upravo tu je počela najlepša ljubavna priča.
– Majka je veoma teško emotivno proživljavala što odlazim u Novi Sad i što ću biti sama, čak mi je predlagala da nađem nekog momčića. Imala sam cimerku Vesnu iz Čačka. Upoznala sam mnogo ljudi, sa kojima sam i danas u kontaktu – rekla je Olja Balašević u jednom intervjuu.
Uskoro se u njenom životu pojavio i momčić, tada već poznati kantautor sa Salajke, a njen studentski život Đorđe Balašević slio je u pesmu „Provincijalka”.
– On tvrdi da je ta pesma vezana za ovu sobu. Ja znam da sam za stolom čitala beleške sa predavanja, spremala ispit i gledala često kroz prozor čekajući kada će se pojaviti. Tada mobilnih telefona nije bilo, pa je Đole zviždao pod prozorom. Taj zvižduk i danas koristi kad negde zalutamo u nekom gradu ili tržnom centru. Kada bih čula njegov zvižduk, brzinom svetlosti bih strčala kroz hodnik da ga vidim, tako da je ta pesma to na vrlo lep način ispričala – govorila je Olivera.
U vreme dok je Olivera studirala i živela u domu, Balašević je, kako je nekoliko puta ispričao, igrao na obližnjem đačkom igralištu fudbal sa stanarima iz doma i ubrzo se pročulo za njihovu ljubav.
– To je od početka bila vrlo javna ljubav i jedina na svetu. Međutim, bilo je i onih koji su me sretali na ulici, pa mi govorili: „Šta ti zavlačiš onu devojku”, a bilo je i raznih scena – bio je pomalo misteriozan Đole.
On nije krio da ga je upravo Olivera „smirila”.
– Na putu da postanem pokvaren dečko, sreo sam nju, i sve je preraslo u priču o bitangi i princezi, ali u malo izmenjenim ulogama. Daleko od toga da je ona bila bitanga, ali bila je mala skitnica po studentskim sobama i domovima, s ogromnom ambicijom. Pre Olje imao sam neke tragične, formalne veze, ali kada sam nju prvi put video, pomislio sam da želim da se oženim i imam svoju porodicu – rekao je ranije Đorđe.
Kada je otišao na letovanje u Umag, shvatio je da mu nedostaje, pozvao ju je sa recepcije hotela i pitao da se uda za njega. Nije stigla ni da odgovori, a on je seo u „golf“ i vozio do Zrenjanina.
– Otišao sam bez nje kao momak na more te godine, nisam znao da ću se vratiti s potpuno drukčijim pogledom na život. Patio sam za ovom lisicom jer je nisam mogao naći, a onda sam pronašao veslački klub. Ona se javila, pa sam je pitao: „Dobro, hoćeš li se ti udavati ili nećeš? – ispričao je Đorđe.
Venčanje i Đoletova briga s odelom
Venčali su se 1981. godine, ali nisu pravili veliku svadbu jer je pevačeva majka preminula godinu dana ranije. Njihova mezimica Jovana tada je napunila pola godine, pa su ipak su rešili da obave i tu formalnost.
– Malo sam se toga plašio jer dosta sam formalnosti izbegao u životu. Kad sam maturirao, to je bila prava prilika da obučem odelo, ali sam to izbegao sticajem okolnosti, nisam došao na proslavu. Ni kasnije nikad nisam bio u odelu – ispričao je svojevremeno Balašević, pa dodao:
– Hteo sam da se venčam 15. avgusta kad je najtoplije, da bih mogao da budem u nekoj majici. Dogovorili smo se ipak da to bude 7. maja, jer je bila sasvim neizvesna situacija s mojim dolaskom iz vojske. Kao hranitelj porodice, nisam to bio i formalno. Dokument je bio veoma važan. Ali nismo želeli nikakve ceremonije i pompe. Odabrali smo četvrtak. Nismo hteli da to bude ni subota, ni nedelja, jer su se baš tad venčavali neki moji drugari i nisam hteo da se sretnemo i da se diže neka frka, da nešto vrištimo, skačemo… Nikome ništa nismo rekli, pokupili smo se na brzinu, čak smo malo i zakasnili… Bilja, kuma, došla je u poslednji čas, a Borčeku sam rekao da ponese ličnu kartu, da je neko snimanje u pitanju, samo da se ne bi pojavio s poklonom i u odelu. Uleteli smo kod matičara, ali tamo su nas već čekali drugovi koji su ipak uspeli da nas provale. Bila je to mala, slatka ceremonija koju smo posle nastavili kod kuće, strogo uz sendviče. Osećao sam se dobro, kao da nisam mladoženja. Bio sam u elegantnim crnim farmerkama, večernjim, i cipelama s dobrim elementima patika, nisam baš hteo da obujem patike iz poštovanja prema supruzi. Olja je imala lepu belu haljinu, samo bez onih „đinđa” na glavi.
Potomci i najlepše ljubavne pesme
Balašević je 2001. objavio album „Dnevnik starog momka” posvećen svojoj najvećoj ljubavi i podršci. Svaka od dvanaest pesama nosi naziv nekog ženskog imena, a kombinacijom početnih slova tih imena, dobija se: Olja je najbolja. Time je još pokazao svetu koliko je njihova ljubav jedinstvena.
Nakon Jovane, Olivera i Đole su dobili još dvoje dece – ćerku Jelenu i sina Aleksu. Sve troje dece popularnog muzičkog i glumačkog para uspešno grade svoje karijere. Posle Jelene, koja se dokazala kao odličan reditelj video-spotova, i Jovane, koja je aktivna glumica, sin Aleksa postao je šampion u rvanju.
Da najlepše ljubavne priče postoje i mogu da opstanu, dokaz su upravo Đole i Olivera, ali izgleda da moraju da se zalivaju najlepšim stihovima i najnežnijim notama. A to ne ume niko bolje od Đoleta Balaševića.
srbija danas