Mauro Bolonja sa Univerziteta de Tarapaka u Čileu i Gerardo Akuino sa Instituta Alan Turing na Univerzitetu Sari u Londonu objavili su rezultate svoje studije „Krčenje šuma i održivost svetske populacije: kvantitativna analiza koja nije izvukla optimistične zaključke o opstanku ljudske civilizacije.
Naime, istraživanje objavljeno u časopisu Nejčr navodi da je čovečanstvu preostalo samo 20 do 40 godina pre propasti.
“Na osnovu nivoa potrošnje resursa i najpovoljnijih procena tehnološkog rasta, naše istraživanje pokazuje da imamo vrlo malu verovatnoću, u najboljem slučaju manje od 10 procenata, da preživimo katastrofalni kolaps”, kažu izveštaji Bolonje i Akvino.
Naučnici su izjavili da je pokazatelj stepena kataklizme situacija sa šumama, za razliku od drugih kolega koji uglavnom izračunavaju opstanak čovečanstva u ovom veku na osnovu emisije gasova sa efektom staklene bašte, odnosno klimatskih promena.
„Pre pojave ljudskih civilizacija, našu planetu je prekrilo 60 miliona kvadratnih kilometara šume. “Kao rezultat uništavanja šuma, ispod njih je manje od 40 miliona kvadratnih kilometara”, rekao je dvojac.
Njihove metode se, pored statističkih modela, oslanjaju i na Fermijev paradoks, odnosno tezu italijanskog fizičara Enrica Fermija, koji se pitao zašto ne postoji komunikacija između vanzemaljskih civilizacija. Fermiju je to bilo čudno jer je statistički neobično da ogromni spoljni prostori sa još većim potencijalom za razvoj života i inteligentnih civilizacija nisu doveli do pojave žive komunikacije.
Odgovor na Fermijev paradoks je upravo ono što su dvojica autora napisala. Naime, postoji ideja da se inteligentni život u određenom trenutku svog razvoja neminovno uništava. Istraživanja iz Bolonje i Akinova matematički i statistički ukazuju na sličan razvoj događaja ranije nego što smo mislili.
Kurir.rs/Net.hr