Isidora Bjelica preminula je u 52. godini života u Beogradu.
Isidora je jednom prilikom otvoreno pričala o borbi sa bolešću, glasinama koje su kružile i zahtjevu za supruga, dramaturga Nebojšu Pajkića.
“Prvi put kad nisam znala kako da se nosim sa terapijama govorila sam mužu: “Pucaj mi u glavu, ne mogu više!”. Nisam dobro podnosila sve to. Imala sam najgoru moguću situaciju. Neću da lažem ljude. Neću da govorim: “Bilo je lagano”, nije. Ljudi su govorili da koristim bolest za marketing. Šta je trebalo, da šaljem nalaze u javnost da uvjerim ljude? Ovdje se očekuje da se bolesna osoba ne ponaša normalno, da kuka i slično?”, pitala se ona.
Inače, Isidora je u tijelu imala 77 metastaza, ali je uvijek voljela život.
“Beskrajno volim život, uprkos najstrašnijem stradanju koje sam prošla. Možda sam baš tako i naučila koliko je vrijedan. Da mi je neko rekao šta me sve čeka i šta ću izdržati, rekla bih da živ čovjek to ne može da podnese. A onda pogledam Vilu i Lava, njihove tužne lijepe oči i znam da moram dalje. Ta dva para očiju me drže, zbog njih se ne predajem i ponovo ustajem. Kad pomislim da ne mogu više, oni me zagrle i dobijem volju i snagu. Djeca i suprug Nebojša mi ne dopuštaju da odustanem”, rekla je nedavno, pa dodala:
“Bolest sve opustoši. Nekima i srce i humor. Dokle god mogu da se šalim, ima nade za mene. Kada sam u oktobru gledala snimak sa 77 metastaza koje svijetle, doktorka je rekla da nikad nije srela pacijenta koji je bolje podnio lošu dijagnozu. Kazala sam joj “Draga, ovaj Titanik tone četvrti put, čemu plač i frka?” Dobra vijest je da na snimku vidimo da nema metastaza na centru za humor, dakle, nije najgore! Nema osobe koja se ne suočava sa strahom, naročito kad je na samrti. Ali sa njim se ne treba boriti, strah treba prihvatiti kako bi nestao.”
Izvor: Blic