Svetlane – Cece Ražnatović otkriva koliko se sve promenilo od kada nema koncerata, odnosno od početka 2020. godine i momenta pojave virusa Covid 19.
– Nije zvezdano kao što je to možda bilo nekada. Koncerata jedva da se sećam i da ih je bilo, a to je ono u čemu uživam i što me puni sjajnom energijom. Posle koncerata budem srećna, ponosna, puna elena, te imam više volje za životom i za sve druge obaveze. Desila nam se ova korona koja je zaista velika nesreća za sve i nadam se da će proći što pre.
Poslednjih godina izbegavate česte saradnje sa medijima, iako se o vama svakodnevno piše hteli to ili ne. Da li vam je u nekim trenucima teško pala medijska pompa vezana za vaše porodične događaje, najpre dolazak unuka Željka i sve ostalo što se dešavalo?
– Uglavnom nisam htela da se piše o meni svakog dana, ako me pitate. Konkretno oko rođenja Željka mi ništa nije smetalo. Bila sam toliko srećna da sam mogla da idem po ulici i pričam koliko sam radosna. Smetalo mi je i smeta mi kada se objavljuju neistinite informacije, te kada se konstruišu priče na osnovu Instagram objava ili lažnih naloga na pomenutoj mreži. I smeta mi kada novine ili portal svesno objave neku laž, te sutradan naknadno traže izjavu da bih demantovala sve to, i tako dva dana imaju hajp oko svega toga. To se sve može svesti pod istu rečenicu – neprofesionalizam. Trudim se da sa sedmom silom imam dobru saradnju, naravno da to varira. To sve zavisi od toga kako kliknete sa nekim urednikom i na to koliko ste spremni da se date. Kao i koliko oni znaju da cene to. Na kraju ljudi pogrešno pristupe i prave kratkoročne saradnje. Volim stabilne i normalne poslovne ljude sa kojima kada se dogovorite nešto, tako i funkcioniše.
Prvi put ste baka, Veljko je po prvi put otac, a Bogdana majka, sigurno se i Anastasija susrela s nekim do sada nepoznatim emocijama u tom smislu. Ko se tu najbolje snašao za ovaj kratak period i da li su na neki način podeljena “zaduženja” oko malog princa?
– Naravno da sam se najbolje snašla ja. Jednostavno tu sam, volim to dete, mogu da mu pružim smeh, radost, svoje vreme. Roditelji svakim danom su sve bogatiji i iskusniji u tome kako je biti roditelj. Što se tiče Anastasije, Bogdane i Veljka, možete da pitate njih lično.
Sudeći po Instagramu, može se videti da često izlazite u grad, te da niste non-stop u kući i zatvoreni u zamku – kako bi neki rekli?
– To kada mi novinari broje, očigledno ispada da sam često izvan kuće. Ako pitate mene, izaći dva, tri puta mesečno i nije često po mom mišljenju. Ali neka bude da sam često van kuće. Jednostavno, imam normalne društvene potrebe kao sva druga ljudska bića, a to je da imam društveni život. S obzirom na to da nemam putovanja, koncerte i slično, bar da mogu da imam u javnosti vreme za svoje prijatelje, te da odem na neku večeru gde ću se malo opustiti i uživati.
Kako to izgleda kada se Ceca pojavi u prepunom restoranu?
– Svi mi se dive u tajnosti, sami u sebi (smeh). Šalim se malo. Priđu ljudi da se upoznamo, fotografišemo, što je nešto sasvim normalno. Ako me pitate, što bi današnji klinici rekli, da li me neko muva – to se ne dešava.
Mislite li da je danas teško prići Ceci i pokušati osvojiti je? Imaju li muškarci hrabrosti?
– Da se ne lažemo, jeste mi teško prići. Na primer i da hoćete da mi priđete u restoranu, nema šanse da to neće svi videti. Ne znate ni kako ću ja reagovati. I tako dalje. Činjenica je to. Ne znam kako bih posavetovala te pripadnike jačeg pola. Ono što sigurno mogu da kažem – prva im prići neću.
Želite da kažete da vas muškarci ne muvaju ni preko društvenih mreža?
– Ako me muvaju, to je onda na nekim mojim fejk nalozima, što bi omladina rekla. To su verovatno onda neki nalozi koji nisu original Ceca. Na ovim mojim nalozima me niko ne muva, ostavljaju mi lepe komentare pune poštovanja, dive se, ali daleko je to od flertovanja.
Kako bi trebalo da izgleda muškarac koji može da osvoji najveću balkansku zvezdu?
– “A onda si se ti pojavio kao da si magija”. Da budemo malo ozbiljni, ne treba mi mađioničar, ni čarobnjak, potreban mi je onaj ko može da probudi tu hemiju između nas. Kako će on izgledati, sada sa malo više životnog iskustva, mogu da kažem da pravila nema, ali ipak sam esteta te volim lepe pojave.
Kako godine prolaze, čega se najviše bojite?
– Dugačka je ta lista strahova. Samo da smo zdravi, sve ostalo ćemo lako. Kada imam zdravlja, sve ostalo mogu da sredim ili ublažim.
Ispod jedne od objavljenih fotografija napisali ste “crveno na radost”. Zbog čega se ovih dana najviše radujete?
– Kao prvo, napisala sam to jer želim da naslućujem neke lepe i radosne događaje. Videćemo da li će se to desiti. Što se tiče današnjih radosti, najviše sam srećna kada mi dođe Željko, te kada imamo naše vreme za nas i kada mogu da ga gnjavim i igram se s njim. Jednostavno, u tom odrastanju, što je beba zrelija, vreme koje provedemo je sve lepše. On mi je najveći izvor radosti.
Da li Veljko i Anastasija i danas znaju da pozovu i kažu: “Mama, treba mi to i to”?
– Naravno da zovu oboje i to je najnormalnija stvar. Imamo intenzivnu dnevnu komunikaciju, veoma smo bliski. Zovu kada treba, ali i ovako drugim povodom. Niko tu ne izvoljeva ništa, veoma su stasali, skromni u svojim zahtevima i to je to.
Obično je poznato da leto provodite na Kipru, kako je ove godine izgledalo vaše leto?
– Sumorno, zatvorena u četiri zida. Ili uz to, što bi novinari rekli, “često izlazite u grad”. Malo sam izlazila po Beogradu, malo po Srbiji. Žao mi je što nisam otišla, ali šta je – tu je.Komentari ljudi koji vas prate tvrde da nikada bolje niste izgledali.
Smršali ste, videli smo i da vežbate. Da li mislite da u vašu korist igra genetika ili neki drugi faktor?
– Pročitala sam komentar da je reč o programu za obradu fotografija. Naravno da ga koristim jer te programe koriste i devojčice od dvadeset godina, što ga ne bih koristila i ja? Ali da se razumemo, ima tu nege, kozmetike, zadovoljstva, ishrane, ali najviše ima toga da kada je čovek zadovoljan, drugačije sija. Trenutno sam mirna i zadovoljna, samim tim sijam, to primećujem jer ljudi u direktnom kontaktu sa mnom me obasipaju komplimentima. Neskromno, ali iskreno. Moram da priznam da uživam u tome.
Da li biste nekada bili spremni da snimite film u kojem biste ispričali sve što javnost toliko želi da zna, a vi nikada niste otkrili. Naravno, da sve bude istinito, bez ulepšavanja i menjanja događaja.
– Svako ko se nudio da snimamo film ili ponudio saradnju, a pričamo o ozbiljnim stranim filmskim kućama, svi su imali svoje uslove. Ti uslovi su, između ostalog, imali obaveznu jednu stavku da njima dam biografiju koju će oni korigovati u određenim segmentima kako njima odgovara. To je ujedno bio početak i kraj, odnosno razlog zašto se nikada nismo dogovorili. Jednostavno, da bih snimila film-seriju, a da bude sve istinito, očigledno bih morala da ga sama finansiram. Trenutno niti imam takvih afiniteta, niti finansija.
kurir.rs