“Srce mi je puno što već sada vidim da će od njega biti čovek. To samo rad može od njega napraviti”
Sa samo 12 godina Ratko Marković iz sela Roge kod Požege već ima zavidan staž i jedan je od najmlađih rabažija u Srbiji. Ceo svoj letnji raspust proveo je sa ocem u šumi.
Ustaje ranom zorom, kako bi sve pripremio, doručkuje i kreće na posao, tako neobičan za tako malo dete, jer je rezervisan samo za one najhrabrije.
– Od malih nogu idem sa tatom na posao i tako najviše volim da provodim svoje slobodno vreme. Polako sam naučio sve da radim, ponekad čak i krijući. Prvo sam samo donosio vodu, a kasnije kad su videli da znam i da mogu, poverili su mi i neke malo teže poslove.
Naučio sam čak i da obaram stabla, tata mi je sve pokazao. Ipak, taj posao i dalje radi on, a ja posle kačim trupac na lanac za konja i tako bezbroj puta na dan, dok na lageru ne budu sva drva koja je tata taj dan posekao – priča Ratko za Rinu.
Ratko u ovom teškom poslu ima i vernog drugara, konja pod imenom Cvetko.
Njih dvojica za dan izvuku preko 20 kubika drva. Jedno stablo teško je oko tonu, i prostom računicom može se zaključiti koliko težine se prevali preko ovih malih leđa.
Iako je još samo dete on na ovaj način pomaže ocu i celoj porodici da se zaradi novac. On ima navike na kojim bi mu pozavideli mnogi, kao i radni kombinezon. Kad završi sa poslom u šumi, odmah nastavlja i u domaćinstvu.
– On je moja desna ruka, mnogo sam ponosan na njega. Dok je bio mlađi nije želeo da se odvaja od mene i tako smo krenuli zajedno u šumu. Učio sam ga samo da pazi kako na sebe tako i na sve koji se nalaze oko njega. Šuma može biti jako surova i opasna, ukoliko ne poznajete sve njene zakone. Posao jeste težak, ali mora da se radi. Srce mi je puno što već sada vidim da će od njega biti čovek. To samo rad može od njega napraviti – rekao je Slobodan.
Za Ratka su čule sve komšije i za njega imaju samo reči hvale, jer ne samo da pomaže ocu u šumi nego i svim komšijama onda kad zatreba. Kad se organizuju mobe u ovom kraju, on je prvi na svakoj, i svojim malim, ali spretnim ručicama završava obaveze kao da je veliki.
Najveća njegova želja jeste da za nekoliko godina postane profesionalni drvoseča, jer iako težak, za njega, kako kaže, lepši posao ne postoji.
– To najviše volim, nemam nameru da odem iz sela u kom sam rođen već da ovde ostanem. Znam da samo radom mogu da se izborim da živimo bolje. Cilj mi je da zaradim dovoljno novca, kako bih jednog dana mogao da kupim traktor, jer bi tako mogao da radim sve poljoprovredne poslove – kaže mali rabadžija.
Od svoje male zarade, koju više nego zasluženo dobija od oca, uspeo je da uštedi nešto novca i potroši onako kako je želeo. Ipak, on nije kupio ni nov model mobilnog telefona, niti modernu jaknu – Ratko je kupio malu motornu testeru.
telegraf