Zašto se izveštaji unutrašnje kontrole i zaštitnice pacijenata razlikuju?
Loš glas, koji poslednjih godina bije Klinički centar Kragujevac, juče je postao još glasniji. Nakon vesti o smrti još jedne porodilje (treća za godinu i po u ovom Kliničkom centru), ljudi se pitaju koliko je bezbedno lečiti se tamo. Unutrašnje, spoljne i kontrole zaštitnice pacijenata više su puta upućivane u KC Kragujevac, zbog različitih slučajeva. Telegraf.rs je došao u posed jednog od tih izveštaja, napisanog nakon smrti devojčice Nađe Petrović (2).
Unutrašnja kontrola je nakon smrti male Nađe napisala da nije bilo nikakvih propusta u lečenju na Kliničkom centru Kragujevac. Međutim, zaštitnica prava pacijenata je odmah nakon toga u svom izveštaju napisala sve suprotno od toga, a naglasila je i da je tri puta morala da izlazi na uviđaj jer su izjave doktora bile “oskudne i kontradiktorne”.
“Zdravstveni radnici Klinike za pedijatriju nisu postupili u skladu sa instrukcijama Republičke stručne komisije za nadzor nad bolničkim infekcijama Ministarstva zdravlja Republike Srbije, koja je u novembru 2017. godine donela mere za sprečavanje širenja virusa morbila u zdravstvenim ustanovama. Ceneći utvrđene okolnosti, činjenice i pravne propise, nalazim da je narušeno pravo na bezbednost maloletne pacijentkinje Nađe Petrović (2)” – piše u izveštaju zaštitnice pacijenata, Vesne Stevanović
Mala Nađa preminula je 4. aprila od malih boginja, nakon borbe za život, koja je trajala tri meseca.
Unutrašnja kontrola podnela je izveštaj u kome piše da nije bilo nikakvih propusta u Kliničkom centru Kragujevac. Zaštitinica pacijenata tvrdi sve suprotno od toga, a u svom izveštaju navodi i da je morala tri puta izaći na uviđaj jer su izjave doktora i drugih zaposlenih bile kontradiktorne i oskudne.
Direktor Kliničkog centra Kragujevac, dr Predrag Sazdanović, za Kurir je 2018. godine rekao da u slučaju pacijentkinje Nađe Petrović unutrašnjim stručnim nadzorom koji je završen utvrđeno da nije bilo propusta već da je sve urađeno po važećim protokolima.
– Uvidom u dokumentaciju utvrđeno je da je Nađa Petrović 5. januara 2018. primljena na odeljenje intenzivne nege. Odmah su sprovedene protokolom sve predviđene procedure dijagnostike i lečenja. Nađa je prvog dana bila sama u izolaciji, tačnije bila je sama u četvorokrevetnoj sobi. Sutradan su se pojavili drugi pacijenti sa sličnim tegobama. Tada je Nađa bila prebačena u jednokrevetnu sobu”, ističe dr Sazdanović.
Nađina majka, Dragana Petrović, do detalja nam je opisala kako je izgledao dan u kom je Nađa došla u kontakt za bebom koja je imala morbile.
– Nađa je primljena 5. januara na odeljenje Intenzivne nege i izolacije, što znači da u tu sobu niko nije trebalo da bude primljen. Tu je trebalo da bude sama, kao što je bila svaki put pre toga. Njena doktorka ju je čak smeštala u izolaciju kod onkoloških pacijenata kako bi bila sigurna da je bezbedna i u potpunoj izolaciji. Mi smo u bolnicu stigli u petak, a sutradan, u subotu, u smenu je došao lekar koji je odmah u ranim jutarnjim satima ubacio još jedno dete u sobu – priseća se Dragana.
Nađi je, kada je napunila godinu i po dana ustanovljeno da ima autoimunu bolest, poliglandularni sindrom tipa 1 i zbog toga je uvek u bolnici morala biti sama u sobi. Ona spada u onu grupu dece koja zbog svoje osnovne bolesti ne mogu da prime MMR vakcinu.
Dečak je imao 9 meseci. Dragana je pomislila da ima slične probleme kao devojčica, da je zdrav, i samo doveden na neka ispitivanja.
– Tada to ne bi bio problem da bude sa Nađom u sobi, ali mi je njegova majka rekla da ima visoku temperaturu, da povraća, i da ima konjuktivitis. Nije mi bilo jasno zašto su nas onda stavili u istu sobu, pa sam odjurila kod doktora u ordinaciju. Njegovo objašnjenje je bilo da nije imao gde da stavi dečaka i potom me je isterao iz ordinacije. Baš u tom trenutku razgovarao je sa ocem dečaka – kaže Dragana.
Posle sat vremena Nađu su prebacili u drugu sobu.
– Dana kad smo kretali u Beograd, 9. januara, ja sam se slučajno našla sa majkom tog dečaka i pitala sam je kako je dete, na šta mi je ona rekla da ima morbile. Odsekla sam se i odmah otišla kod Nađine doktorke. Pitala sam je šta da radimo, a ona mi je odgovorila da molimo Boga da sad i Nađa ne dobije morbile.
Dečak i Nađa su bili zajedno u sobi sat, možda dva. Kako devojčicina majka kaže, postoji i dokumentacija u kojoj to piše.
Kada je devojčica preminula, njeni roditelji su pokrenuli postupak. U prvoj izjavi koju su doktori dali zaštitnici pacijenata, rečeno je da je Nađa u bolnicu primljena sa morbilama. Kada se njena majka pobunila i rekla da ima papire u kojima piše da je Nađa primljena iz sasvim drugih razloga, promenjena je izjava.
Prilikom druge posete zaštitnice pacijenata, lekari su prebacivali krivicu jedni na druge. Tek posle treće izave i pristupanja medicinskoj dokumentaciji, mogla je da napiše izveštaj – kaže Dragana.
– Kada smo kretale za Beograd, u otpusnoj listi nigde nije pisalo da je Nađa bila u kontaktu sa morbilama, a to je bila obaveza lekara jer je dete putovalo sanitetom i moglo je da zarazi ko zna koga. Zatim, odmah po kontaktu sa morbilima morala je dobiti imunoglobine. Ona je 6. januara bila u kontaktu sa morbilima, a 22. januara je primila imunoglobine. Primila je tek kad je bila na samrti – zaključuje Nađina majka
telegraf