Svaki dan je nova radost, jer kako kaže Aleksandra, Helena i ona “rastu” zajedno
Godina, koja je iza nas dve, donela mi je najviše ljubavi, strepnje i brige u životu, ali me je i ubedila me da sam donela pravu odluku. Svaki dan sa njom mi je dar od Boga, uživam u njoj, probudila je u meni sve najbolje i najlepše. Promenila mi je život i prioritete, učinila me ispunjenom u svakom pogledu – ovako priča Nišlijka Aleksandra Živković, majka malene Helene, koja je danas napunila prvu godinu života.
Aleksandra ističe da se ni po čemu ne razlikuje od drugih majki, koje su dobile prve bebe i doživele taj “neopisiv” osećaj, o kojem su slušale od svojih majki. Ipak, ova Nišlijka se razlikuje od većine drugih žena po hrabrosti da donese odluku, koja joj je promenila život.
Malu Helenu Aleksandra je rodila u 51. godini, nakon što je začela veštačkom oplodnjom i to kao samohrana majka.
– Baš zbog toga što sam Heleni i otac i majka neprestano se preispitujem da li je to što sam za nju uradila najbolje… Da li sam mogla više, sa majkom uvek analiziram da li sam učinila prave stvari. Brat i njegova porodica su mi ogromna podrška, tu su za mene i za Helenu u svakom trenutku.
Bilo je i teških trenutaka ali sam se uz njihovu pomoć sa svim izborila… Helena je jedno živahno dete, puzi, juri, radoznala je… Baš moj brat kaže: – Nemoj više da je zoveš Helena nego “Ne diraj to”, jer joj se tim rečima najviše obraćam – kroz smeh priča presrećna majka dok svoju mezimicu oblači u prelepu plavu haljinicu i mašnicu iste boje pričvrščuje joj za kosu, pripremajući je za rođendansko slavlje.
Svaki dan je nova radost, jer kako kaže Aleksandra, Helena i ona “rastu” zajedno.
– Divno je pratiti njeno odrastanje jer se i ja sa njom menjam. Nestrpljivo sam čekala prvi njen zub, prve njene reči, korak… Zubić je dobila već sa tri meseca, sada ima osam… Prvi put je ustala 16. novembra prošle godine, sećam se, spremala sam ručak kad vidim, ona stoji pored mene…
Ja i majka smo se pogađale da li će prvo reći “baba” ili “mama”, jer je obe čuvamo, ali njene prve reči su bile neka mešavina… Ipak, pre dva meseca čula sam bez ikakve sumnje da me zove “mama” – hvali se Aleksandra.
Komentarišući odluku da rodi dete u poodmaklim godinama, Aleksandra kaže da bi bez razmišljanja ponovo uradila isto.
– Naravno da sam umorna, nije isto biti majka u ovim i u nekim mladim godinama, ali bez obzira na sve to ne bih se dvoumila ako bih ponovo mogla da odlučujem o tome da li ću roditi dete. Helena mi je potpuno promenila svet, postala sam i osetljivija, ono što sam volela još više volim…
Zahvalna sam Bogu i nebesima što mi je dao priliku da se ostvarim kao majka… Ta borba za majčinstvo ume da bude strašna, ali dobiti dete je vredno svake žrtve. Zato svakoj ženi želim da se ostvari kao majka, jer će joj to potpuno ispuniti život – kaže ponosna Nišlijka.
Prvom Heleninom rođendanu raduje se i njena baka Snežana koja ne skida oči sa nestašne devojčice.
– Ona me je podmladila, ozdravila… Sve brige kraj nje zaboravljam, sve nas je u porodici nemerljivo usrećila. To je jedna divna vesela beba, koja nam svaki dan čini drugačijim… Imam 76. godina, Helena čini da ih mnogo lakše nosim – kaže Snežana.
Helena je začeta veštačkom oplodnjom u Solunu, a Aleksandra joj je ime dala po najslavnijoj grčkoj lepotici i na taj dan odala počast zemlji koja joj je dala priliku da ispuni životni san i postane majka.
(Telegraf.rs)