Đorđe Balašević preminuo je danas u 67. godini. Balašević je prije tri dana hitno primljen u Infektivnu kliniku Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu. Kako se nezvanično saznaje, imao je kovid 19 i bio je u lošem stanju.
Iako je što se tiče muzičke karijere ostvario sve, imao je nebrojano hitova, ali jedna želja mu je ostala neostvarena, a tiče se sporta.
Bio je veoma talentovan fudbaler, čak možda i više nego za muziku, a u jednom intervjuu davne 1979. godine je ispričao, kako je zapostavio svoj sportski talenat i postao muzičar, a prenosi yugopapir.
– Volio sam da igram fudbal iznad svega. I što je mnogo bitnije – nisam ga samo volio, nego sam bio i vrlo talentovan. Igrao sam za reprezentaciju škole i bio najbolji golgeter. Tu su me vidjeli neki ljudi iz FK Železničara (jedan od novosadskih malih zonskih klubova) i odveli me u svoje redove. Sa nepunih 16 godina postao sam prvotimac i najbolji golgeter ekipe. Tako su i moji apetiti porasli, bio sam zapažen od emisara iz FK Vojvodina i ubrzo sam postao član podmlatka. Međutim, tu nastaje nagli zastoj moje fudbalske karijere. Tadašnji trener podmlatka Vojvodine, Žarko Nikolić, nije cijenio moje golgeterske sposobnosti, već je od mene zahtijevao da ne dajem golove. A ja sam bio strijelac. Tako je Nikolić došao do zaključka da ja nisam tip budućeg centarfora prvog tima Vojvodine, pa sam počeo da provodim vrijeme na klupi za rezervne igrače. To mi je na kraju dosadilo – pričao je Đorđe Balašević 1979. godine i dodao da nije po uporan i brzo je prestao da dolazi na treninge, pa je sa fudbalom je prekinuo 1969. godine.
U pomenutom intervjuu je upitan da li bi se mijenjao sa tada velikom fudbalskom zvijezdom Safetom Sušićem.
– Sada, sigurno ne! Moram da priznam da lakše zarađujem svoj novac u odnosu na fudbalere. Mislim da je profesionalno bavljenje fudbalom vrlo težak fizički posao. Zato sam zahvalan Žarku Nikoliću, što je pogriješio u procjeni moga talenta. Sada, kako to volim da kažem, pjevajući zarađujem novac.
Ipak ostala je neostvarena želja – da u dresu Vojvodine tresem mreže, a da moj babo na tribinama gleda sina i topi se od miline!
Otkrio je koliki je navijač Vojvodine.
– Strastven sam navijač Vojvodine i redovno gledam sve njene utakmice, kada mi to vrijeme dozvoljava.
Izvor: Kurir