rVoditeljka Dragana Katić godinama je na sceni i uvijek nasmijana i dotjerana, ali život je nimalo nije mazio, pa je bilo i situacija kada je poslije tragične vijesti morala na posao i bila nasmijana na sceni.
Otac sinova koje ima preminuo je prije dvije godine, a tog dana morala je da snima emisiju “Nikad nije kasno”.
“Imala sam situacije kada je moja majka bila teško bolesna, kada sam je ujutru vodila na hemioterapije, popodne snimala dva “Grand šoua”. Saša Popović je jedini znao za to, ne samo zato što je bio moj nadređeni, već zato što smo u prijateljskim odnosima i smatrala sam da treba da mu kažem, jer nisam znala ishod toga, pa da bude pripremljen ukoliko se nešto desi. Još nisam zaboravila te srijede ujutru kada sam majku vodila na hemioterapije.
U osam ujutru je odvedem, u 12 je vratim kući, ostavljala sam je da bude sa kumom dok ne završim sa poslom. Otac moje djece je ujutru umro, a ja sam tada morala da idem da završim sve sa njegovom bivšom suprugom, sa svojom djecom, njihovom sestrom i poslije toga da snimam “Nikad nije kasno”. To je moj posao, vas gledaju milioni, od vas se očekuje maksimum, ako ne možete da date maksimum, onda je bolje da se povučete i ne radite”, prisjetila se Dragana.
Tada je došla na posao i upozorila kolege pod kojim je stresom.
“Rekla sam Žiki i Ivketu producentu da pripaze ako zabagujem, da mi pomognu, ali nijednog trenutka nisam smatrala da posao treba da trpi zbog mojih problema. Bilo je milijardu problema, ali prosto čovjek sve izgura i ide dalje. Nema razloga za dramu. Kuća je za patnju, prijatelji su za dijeljenje bola, a posao je nešto što mora da se odradi dobro. Prijalo mi je tada da radim. Prvo, jer je to bio posao koji volim, drugo, adrenalin koji imam kod sebe i koji mi je pomogao da eliminišem sve brige i probleme. Jaka sam žena, nemam tu lažnu skromnost, ali znam i kada sam slaba”, izjavila je.
Njen bivši partner, koji je preminuo prije dvije godine, ostavio ju je još prije rođenja blizanaca Bojana i Bogdana, tako da je sinove sama podizala.
“Nije ni prema meni ni prema djeci loša postavka stvari. Nijednog trenutka nije bio bitan moj i njegov odnos, nego samo neispunjenje njegovih obaveza prema deci, ali to je bilo. To smo sada zaboravili i nećemo se vraćati na nešto što je bilo i pričati o nekome ko nije prisutan, ni fizički ni mentalno na ovom svijetu. To je zatvorena tema. Dok je bio prisutan, ja sam govorila kako je bilo, a onda je i on mogao da odgovori i kaže da li sam u pravu ili ne. Bio je sudski proces. On sada nije tu i ne može da odgovori na bilo šta što bih ja rekla. Misija moje životne priče je bila ta da pomognem ženama. Smatram da je misija javnih ličnosti da podijele svoja iskustva i da nekim ljudima pomogne, u ovom slučaju da se pomogne ženama da se odvaže i uđu u priču za neka svoja prava”, objasnila je Dragana.
“Milion puta mi se desilo da zaplačem zbog svega što me je zadesilo. “Suze su okej”, što bi rekla Mirjana Bobić Mojsilović, tu nema govora. Suze su stvarno katalizator. Stvarno sam srećna da dođem u situaciju da se isplačem, jer se dobro osjećam poslije toga. Volim situacije kada mogu da plačem i one mi prijaju. U posljednje vrijeme mi to teže ide, a imam i razloga da se isplačem, da sebi olakšam. Moramo imati dio svoje priče kada ćemo se izvrištati i isplakati, udarati u džak, da tu energiju izbacimo iz sebe”, zaključila je voditeljka.
Izvor: Republika.rs