Kompozitor Miša Mijatović progovorio je o smrti svog saradnika, pevača Marinka Rokvića, i otkrio stihove njegove poslednje snimljene, još uvek neobjavljene pesme.
Završili smo sve, osim spota koji je on hteo da snimi, ali nažalost, nije dočekao. Pesmu ćemo izdati svakako kada dođe vreme. Tematika je takva slučajnost, nismo ni sanjali šta će posle biti. Zove se “Te noći kada umrem”, kao da je naslućivala nešto: “Te noći kada umrem, kada se stare ljubavi vrate, te noći neka me njenom pesmom isprate”. Toliko se radovao toj pesmi… ‒ rekao je Miša, te se prisetio početka njihove saradnje.
‒ Upoznali smo se dok je on bio u vojsci u Milanovcu, a ja sam iz Kraljeva, išao sam sa orkestrom tamo da sviram u kasarni. Zvao me je kada je pravio nastupe za vojsku. Puštali su ga za vikend i kod mene mu je bilo civilno odelo, pa smo stalno radili tezge dok nije završio vojni rok. Posle se oženio, bili smo najbolji prijatelji, svirao sam mu svadbu u Beogradu ‒ rekao je poznati kompozitor, koji je 40 godina radio sa Marinkom, tokom kojih su snimili mnogo ploča i hitova poput: “Svađalice moja mala”, “Zamiriši na brazdu”, “I p..n i trezan”…
‒ On je bio najveći gospodin na estradi. Uvek je držao do sebe. Vodio je računa o svemu. Bio je dobar muž i otac, za njega je porodica bila zakon. Bio je retko iskren pevač. Toliko je voleo da peva… Išli smo iz Beograda u Banjaluku i trebalo je da nastupa tamo, i on je ceo put prepevao… Većinu pevača jedva nateraš da pevaju, mrzi ih, a on jedva čeka da ga neko pita. Sa mnogima sam radio, ali on je bio jedinstven ‒ rekao je Miša, koji ne može da veruje da je izgubio dugogodišnjeg prijatelja.
‒ Najzdravije je živeo od svih, nije nikada pušio, ponekada popije čašu vina. Svako jutro je trčao na Košutnjaku po sat vremena, išao je u teretanu, igrao je fudbal, bio je sportski tip, ali nema pravila… ‒ rekao je slavni kompozitor, koji je na snimanju poslednje pesme dobio poklon od pevača:
‒ Na snimanje je došao u mnogo dobroj trenerci, ja sam ga pitao gde je kupio i sutradan me je odveo da mi pokaže radnju, pa mi je sam kupio istu takvu, eto, to mi je poslednji poklon od njega. Marinko je ostavio neizbrisivi trag na našoj muzičkoj sceni, a i u srcima mnogih kolega koje se opraštaju od njega.
Kurir.rs/S.M./Objektiv