Marinko Rokvić preminio je u 68. godini posle teške bolesti, a sahranjen je na Novom bežanijskom groblju 11. novembra. Za sobom je ostavio suprugu Slavicu, tri sina i unučad.
Iako je ljubav Slavice i Marinka bila kao iz bajke i trajala čak 36 godina, na samom početku veze Marinkova žena je bila vrlo sumnjičava!
Prekinuvši uspešnu saradnju sa Valjevcem, Marinko Rokvić 1984. objavljuje album “Kako da dođem na svadbu tvoju”, koji je PGP RTB prodao u zlatnom tiražu. Osim naslovne, sa njega su se izdvojile i kompozicije “Jedina moja” i “Sve su žene lepe”, dok je “Potražiću oči nešto zelenije” postala hit već na prvom izvođenju. Bilo je to na festivalu MESAM, na večeri kompozitora, aranžera i harmonikaša Dragana Aleksandrića, prenose Novosti.
– Publika ju je odmah prihvatila i sada je veoma tražena na koncertima – reći će Marinko o pesmi koju su mnogi tada smatrali njegovom ličnom kartom.
– Odličan tekst Radmile Todorović tada još nisam dobro znao, pa sam morao da pevam sa papirićem u ruci. Nije bilo baš lako posle hita “Da volim drugu ne mogu”, koji se dobije jednom u 10 godina ili čitavoj karijeri, napraviti nešto, a da publika tako brzo prihvati.
Na vrhuncu popularnosti Marinko te 1984, posle jednog koncerta u Zagrebu, u stanu zajedničkog prijatelja muzičara upoznaje lepu medicinsku sestru Slavicu, tek svršenu srednjoškolku. On je njoj, priznaće kasnije Slavica, delovao prepotentno, ali se, kako su sati prolazili, iznenadila koliko je bio jednostavan i običan čovek. Prirodan, spontan, bez trunke nadobudnosti. Pre poznanstva sa pevačem, Slavica je planirala da postane lekar. Prijatelji su joj govorili da će je pevač ostaviti, da on ima devojku u svakom gradu, da mu je prolazna avantura. Čak su se i njeni roditelji bunili zbog te veze, sve dok nisu upoznali Marinka.
A onda je naočiti plavooki pevač sa reputacijom ženskaroša, za 31. rođendan darivao sebe neobičnim poklonom – venčanjem. Oženio se Slavicom 27. januara 1985. Brak koji će potrajati 36 godina i u kom su dobili sinove Nikolu i Marka bio je harmoničan. Problema je bilo samo sa obožavateljkama koje su telefonirale, vređale, pa čak i pretile gospođi Rokvić. Svekrva Bosa zvala je Slavicu Paunicom, jer je volela lepo da se oblači i doteruje. “Vidi kako mi se šeta po kući, ko kakva paunica”, govorila je Marinkova majka.
Pevaču je godilo što su mu govorili da ima najlepšu ženu na estradi. Slavica nije bila samo posvećena supruga i majka, pisala je i pesme, poput “Što nisi tuđa”, koju je Marinko snimio na istoimenom albumu.
– Svi često govore kako je lepa i zgodna moja žena Slavica, meni je to već pomalo dosadilo, pa sam počeo u šali da odgovaram – samo da je tuđa bila bi još lepša – ispričao je Marinko kako je nastala pesma.
– Rekao sam Slavici da napiše jedan tekst na tu temu. Napisala je prvu strofu i refren, i tu je stala. Ja sam odmah smislio melodiju, ona je dopisala još dve strofe i ispalo je simpatično.
Kurir.rs/novosti