Pevač narodne muzike Zoran Kalezić preminuo je u 73. godini posle duge i teške bolesti.
On se dugo borio sa opakom bolešću, a o svojoj životnoj bitki otvoreno je govorio. U jednom od poslednjih intervjua ispričao je da oseća da mu se bliži kraj i da će se uskoro pridružiti svom najboljem prijatelju, kumu i kolegi Tomi Zdravkoviću.
Folk pevač se od kraja prošle godine borio sa karcinomom pluća. Bio je svestan da se radi o podmukloj bolesti, koja u svakom momentu može da uznapreduje, sve češće se seća pokojnog kuma Tome Zdravkovića, koji je preminuo od raka prostate.
Kada sam polako krenuo na put ka mom kumu Tomi. Uskoro ćemo se sresti, ali imam još nešto da uradim dotad. Čekam koncert u Domu sindikata da još jednom čujem note koje sve organe vraćaju na pravo mesto. Imam potrebu da još jednom vidim sve te ljude u publici – pričao je Kalezić u jednoj emisiji iskreno i kroz suze.
On se prisetio kako mu je Zdravković ukazao čast da mu upravo on održi govor na sahrani.
– Kada je odlazio moj kum Toma, rekao mi je: “Nemoj da kenjaju tamo o meni, ti ćeš da se oprostiš od mene. Ti ćeš da kažeš nešto”. Kakva je to počast. Kakva je to obaveza. Tada sam se oprostio od Tome, tad sam shvatio da odlazi čovek koji je želeo da ode, on više nije želeo ovozemaljski život i principe koje mu doktori zadaju. Nije smeo da puši i pije alkohol. Žao mi je što više nema ljudi kao što su Toma, Šaban… Njih ne treba žaliti jer su sebe napravili besmrtnim. Dok god traje muzika traju i oni – izgovorio je tada pevač na ivici suza, a onda se osvrnuo i na to kakav je čovek bio njegov kum:
– Toma je bio neshvaćena duša. Nije hteo da bude rob principa. Nije pristajao da živi kako drugi hoće. Njemu je trebalo mnogo da se dokaže kao pevač. Ja sam sve njegove poroke pretvarao u vrline. Nikad nije imao dozvolu, smatrao je da ko zna da vozi, ne treba mu dozvola. I onda ga je kod Liona tramvaj razbio, sreća, pa je njegova granada bila jaka. Zovu me da mi kažu da su ga krpili. Dođem u bolnicu, Goca ga sveže ofarbala. On mi traži da mu donesem pivo iz gepeka slupane granade. Ja sam mu doneo kupljeno pivo, a ne to iz gepeka. Posle, kada je izašao, zvao me ljut: “Pa nisi doneo pivo iz gepeka, sve se uzvrištalo”. Spavao sam pored njega u bolnici, sve me bolelo na onom malom krevetu.
Kurir.rs/Blic