Prekrstila sam se i počela da koračam… Nešto me je nateralo i zastala sam. Zidovi srpske svetinje i freske iz 13. veka izazvale su u meni divljenje i poniznost. Sigurno sam deset minuta nepomično stajala na samom ulazu u manastir i divila se lepotama Mileševe, shvatajući zašto mnogi kažu da je upravo to jedan od najlepših manastira u Srbiji.
Posmatrajući freske osećala sam neki poseban mir i spokoj koji može da se oseti samo u tako velikoj svetinji, gde se i u vazduhu oseća snaga i moć vere i poruka koju šalje Hrist i svaki svetac. Tu negde na šestom kilometru od Prijepolja na reci Mileševci, zastanu i mnogi stranci koji se dive ne samo zidinama manastira već i prelepim freskama Mileševe, koje se ubrajaju među najbolja evropska ostvarenja 13. veka, a od kojih je najpoznatiji Beli anđeo.
Dobrinka, iskušenica manastira Mileševa, kaže da je poseta manastiru od aprila do oktobra velika, te da je u tom periodu manastir prebukiran, ali da posetioci imaju i mogućnost konačenja. Ona dodaje da mnogi dolaze upravo radi Belog anđela.
– Dolaze vernici sami za sebe, dolaze grupe vernika, dolaze turisti kako sa istoka tako i zapada i svih veroispovesti. Kako je odabran Beli anđeo u tolikoj meri, pa dolaze iz svih krajeva sveta u Mileševu, to samo Beli anđeo zna – priča iskušenica Dobrinka.
Kako svedoči, Beli anđeo kod mnogih izaziva posebne emocije, donosi blagu vest i samim tim deluje umirujuće.
– To lice ih ozari, možda je to razlog te emocije, a možda i ta lepota koja zrači iz njega. Bilo je i onih koji su plakali pred freskom, to su trenuci kad se duša sretne s Gospodom i počne da iznosi svoje muke, a Gospod šalje preko svetih i Belog anđela utehu – kaže naša sagovornica.
Prema njenim rečima, mnogi u Mileševi traže spasenje za probleme i nedaće. Dolaze da se mole, a mole se i kod ćivota u kome su se nalazile mošti Svetog Save, a kaže da je bilo i onih koji su se vraćali i zahvaljivali za isceljenje i izlečenje.
– Postoji i slučaj sa Svetom Petkom. Jedna muslimanka došla je i rekla da joj se u snu javila žena u crnom i rekla da će dobiti dete ako dođe do njenog izvora i ako se umije. Upitala ju je kako će to naći, a žena iz sna joj je rekla: “Naći ćeš ikonu u kockicama.” Ona je istražila i našla, došla je tu, pomolila se i umila tamo gde je izvor, odnosno česma s mozaikom Svete Petke, koja se nalazi u porti manastira, i ostala je u drugom stanju. Na kraju krajeva, čovek po veri biva. Ko veruje da će nešto da dobije od Gospoda, kojem se moli, on to i dobije – zaključuje iskušenica Dobrinka.
Čudotvorne ikone
Narod ostavlja poruke za molitvu
Iskušenica Dobrinka kaže da se u svakoj crkvi gde je prisutna konstantna molitva moraju dešavati pomaci nabolje kod ljudi koji dolaze:
– Ti primeri govore da su freske i ikone čudotvorne. Narod oseti prostor u kojem se oseća kontinuitet molitve. Mnogi ovde ostavljaju papiriće i pišu imena. Ti papirići se daju za proskomidiju, onda njima Gospod preko proskomidije pomaže – ako su bolesni, da se iscele, ako su puni greha, da se iščiste. Proskomidija je dar od Boga da mi možemo ovde na zemlji da se očistimo.
kurir