Sve se saznalo nakon apela Sita Ahmić!
Sita Ahmić, rođena sestra Aneli Ahmić, organizovala je podršku da pronađu sve o porodici Ene Čolić, koja danima udara na njene najbliže. Jedna Instagram stranica, koja se bavi dešavanjima iz “Elite”, saopštila je podatke koje su navodno saznali o Eni.
– Imam informacije o porodici Ene Čolić. Iz Paraćina dolaze u Zemun (sa njenim ujakom), koji je njen PR u medijima. Otac i majka osnvaju ženski fudbalski klub Zemun, iz kog odlaze 14.11.2021. godine. Sedam godina su radili u klubu – naveli su, između ostalog, na ovoj Instagram stranici.
Na sajtu zemunskevesti.rs postoji vest o Nedeljku Čoliću, osnivaču gorepomenutog kluba, koji se 14.11.2021. oprostio od rada u ženskom fudbalu. Njegovo saopštenje, koje je poslao sportdc.net, prenosimo u celosti.
– Niko ne voli rastanke! Oni nas ostavljaju bez reči, zbune nam osećanja. Nisu prijatni ni kada su najavljeni i kada za njih znamo da će se dogoditi, pa se pripremamo. U svojoj igračkoj karijeri imao sam dosta rastanaka i promena sredina, ali ovaj jučerašnji ne može se porediti ni sa jednim.
Rastanci su uvek teški i emotivni. Posle toliko godina niste ni svesni, dok ne krenete, koliko istinskih prijatelja imate, ne samo među devojkama koje ste trenirali , već među roditeljima I navijačima… Ali, dobro je što ovakvi trenuci podstiču ljude da otvore srce, da kažu ono što misle i osećaju. Veoma sam ponosan kada vidim koliko je ljudi kojima ću iskreno nedostajati, kao i oni meni. – Prelepo je bilo gledati te mlade i iskrene duše kako posle pobede i osvajanja pehara slave, Slušajući pozdrav “Svi za jednu- jedna za sve” pre i posle svake utakmice, Sa druge strane, teško sam podnosio njihove suze i tugu posle nekog nezasluženog poraza ili povrede. Srećom vrlo malo je bilo loših stvari. Nisam im bio autoritet, jer to nisam ni hteo. Bio sam im prijatelj. Cenio sam svaku od njih . Poštovao sam ih i voleo. Vratile su mi istom merom. Sada imam mnogo mladih ljudi kao prijatelje, što se mene tiče, za ceo život. Tako sam stekao bogatstvo koje mi niko ne može oduzeti. Juče su se one radovale. Prvo pobeda seniorki 4:2 protiv Lavica iz Leskovca, a onda derbi kadetske ekipe sa Zvezdom B, i pobeda od 3:0. Svaki gol- posvećen meni. U mojim grudima pritisak. Nemerljiva sreća, a ujedno i tuga. Na ivici suza završio sam moj poslednji nastup.
Napuštam danas klub, posao koji volim, i koji ću uvek voleti. Nakon vise od 7 godina rada u ženskom fudbalu, ostaju mi trajno emocije i prelepa sećanja na taj period, ali i svest da ozbiljno takmičenje i rad na najvišem nivou zahteva uslove. Na prvom mestu investicije, resurse i infrastrukturu. To je ono što je nedostajalo. Ostavljam tim devojaka do 15 godina koji je šampion Srbije za sezonu 2020-21, a koji i sada ide ka tom cilju. Seniorke su najmlađja ekipa u svim ligama srpskog fudbala i trenutno zauzimaju četvrto mesto na tabeli sa zaostatkom od 2 boda u odnosu na prvoplasiranu ekipu. Značajniji rezultati koje sam postigao, a koji trajno ostaju u ličnostima i karakterima ovih predivnih devojčica nisu merljivi tabelom. To smatram svojim najvećim uspehom, I na to sam izuzetno ponosan.- Nikada neću moći da zaboravim emocije koje je ŽFK Zemun poklonio meni i svima nama. Neću nikada zaboraviti osobe s kojima sam imao priliku da radim u klubu koji je osvojio preko 70 pehara, sa raznih domaćih i medjunarodnih turnira. Hiljade i hiljade pređenih kilometara. Tone znoja. Nabrajati jednu po jednu, jednog po jednog bilo bi nemoguće. Zato, svima njima jedan zajednički zagrljaj I veliko hvala na svemu.
Novoj upravi na čelu sa Vangelisom želim puno sreće i još vise uspeha,. Imaju kuću, ostalo im je samo da je malo dorade, i uz pravu podršku ljudi koji vode i vole Zemun, da vrlo brzo dođu na krov Srpskog ženskog fudbala. Ja ću uvek biti uz njih i sa njima, kao i do sada. Ja sam iz Zemuna, i meni je Zemun u srcu. Tako će ostati i kada budem nekoliko stotina kilometara daleko.
republika.rs