Pokajala sam se… Udala sam se prošle sedmice, UKRALA sam se i mojim roditeljima je to palo jako teško.
Tata je dobio srčani udar kada je saznao za koga sam se udala, po njemu najveće bijeda i najveća otpad od ljudi u selu, a iz zbog toga što imam samo 18 godina.
Ja nisam imala mišljenje kao moj tata, moj momak, sada moj muž za mene je sve na svijetu, ali nakon samo 7 dana ja sam skroz promjenila mišljenje.
Roditelji mog muža, moji svekar i svekrva su kako je moj otac i govorio najveća otpad, kuća smrdi da umreš, vode u kući nemaju, sipaju je sa bunara, kupaju se… tačnije ne kupaju se, posuđe je poluprvljavo, mačke i psi žive sa njima u kući.
ODVRATNO, prosto ne mogu ni sekunde da izdržim, pitala sam roditelje, TATU, da se vratim kući, a on mi je rekao da mogu ali samo ako UMREM i to kako bi se uvjerio da me više nema…
Molila sam ga, a samo mi je na kraju prekinuo vezu i više mi se i ne javlja. Nemam kud, da mi je ova pamet bila nikada ovo ne bih uradila, ali sad je kasno, ne znam šta da radim.
