Doris Bizetić je 2011. dijagnostikovana je neizlečiva bolest sa kojoj se bori iz dana u dan. Kako je svojevremeno rekla, trpi bolove, a ponosna je što uspeva da hoda.
Godine 2010. Doris je rodila ćerku Anabelu, a šest meseci kasnije osetila je da je strašno slaba.
Od kako sam se porodila, osećala sam da sam fizički mnogo slabija. Pripisivala sam to porođaju, dok se na leto 2011. godine jednog jutra nisam probudila skoro slepa…Otišla sam odmah kod lekara… Konstatovano je da sam izgubila skoro 80 odsto vida na jednom oku. Tako je počelo – priča Doris.
S obzirom na to da mnoge bolesti imaju simptome slične multiple sklerozi, niko od doktora sa sigurnošću nije mogao da joj kaže šta se tačno dešava.
Dve godine sam išla na kontrole, preglede… Sumnjalo se na viruse, lajmsku bolest… Ni magnetne rezonance nisu davale dijagnozu. Bilo mi je strašno. Bolesna sam, ali ne znam od čega… Nisam znala šta da mislim. I kada su mi konačno 2013. godine iz kičme izvadili tečnost koja je sa sigurnošću pokazala da je reč o multiple sklerozi, samo na sekund sam osetila olakšanje. Dobro je, znam šta mi je – priča Doris.
Svojevremeno je pričala o snazi volje sa kojom sve prolazi.
– Najponosnija sam na to što još hodam. Ljudi sa ovom bolešću najčešće završe u invalidskim kolicima. Ja još hodam! Imam jake bolove u kičmi, jaka svetlost mi smeta, ne podnosim buku, osetljiva sam na dodire. Ali ćerki ništa ne uskraćujem. Trudim se da jednog dana kada se bude prisećala detinjstva ne mora da kaže kako je mama stalno bila loše. Želim da kaže kako je imala veselo detinjstvo crtajući i igrajući se sa mamom – pričala je Doris.
srbija danas