On je pravi primer da se trud i rad uvek isplate
Kada je prvi put uzeo harmoniku u ruke, kao petogodišnjak, imao je samo jednu želju, a to je da nauči da je svira. S godinama njegovi apetiti su rasli, želeo je nagrade, piznanja i aplauze na internacionalnim takmičenjima, a kada ih je dobio poželeo je da svira u kafani. Deset godina mu je bilo potrebno da “ispeče” zanat, oformi svoj orkestar i dođe do televizije. Želja mu je bila da bude deo RTS-og orkestra, ali je na kraju sa svojim drugarima iz detinjstva oformio orkestar koji je danas broj jedan u Srbiji i bez kog ne bi mogao da se zamisli popularni šou “Nikad nije kasno”, čiji je deo već petu sezonu za redom.
Danas svojim talentom budi veliko interesovanje publike, a zahvaljujući ljubavi prema ovom instrumentu, kao i sve češćim svirkama, uspeo je da ostvari svoj san i obezbedi sebi krov nad glavom. U 35-toj godini kupio je stan u centru Beograda, a zbrinuo je i svoje članove orkestra i to novim, udobnim kombijem kojim putuju na svirke. Međutim, do pre par godina nije imao čak ni svoju sobu.
Danas svojim talentom budi veliko interesovanje publike, a zahvaljujući ljubavi prema ovom instrumentu, kao i sve češćim svirkama, uspeo je da ostvari svoj san i obezbedi sebi krov nad glavom. U 35-toj godini kupio je stan u centru Beograda, a zbrinuo je i svoje članove orkestra i to novim, udobnim kombijem kojim putuju na svirke. Međutim, do pre par godina nije imao čak ni svoju sobu.
– Do 18. godine sam živeo sa bakom u dnevnoj sobi i nisam imao svoju sobu. Kad sam bio mali, uvek sam maštao da imam svoj prostor gde mogu da mi dođu prijatelji, da bude komforno. Ogromnim odricanjem i radom uspeo sam da sebi priuštim stan. Hvala bogu i hvala roditeljima koji su bili uporni da me nauče da poštujem svaki dinar, ali i svoj posao, pa je iz toga i ovo proisteklo – izjavio je nedavno Sofra koji baš danas puni 36 godina.
.
.
.
.
.
.
–
Foto: Z.K.Munja/Instagram / Autor: I. Ankić