S obzirom na to da spada u grupu građana starijih od 65 godina, Neda Ukraden, zbog pooštrenih mjera Vlade Srbije ustanovljenih usljed vanrednog stanja zbog pandemije koronavirusa, ne mrda iz kuće.
Evo već nedelju dana sam u samoizolaciji, samoinicijativno, vodim računa o svom i o zdravlju svoje porodice. Ja sam u manjem jednosobnom stanu moje kćerke u Beogradu na vodi, a oni su ostali u našem većem na Banovom brdu. Zamjenili smo se, njih je više i normalno je da im treba veći prostor – istakla je pevačica za “Star”.
Organizovala sam se taman toliko koliko je nužno za normalan život, bez luksuza i zaliha. Ne izlazim uopšte, balkon je sada moje jedino šetalište. Srećom, imam prelijep pogled na rijeku, pa me to u ovom ludilo malo umiri. Nabavila sam osnovne stvari, rukavice, maske, dezinfekciona sredstva. A ponijela sam i par dobrih knjiga za slobodno vrijeme, jer je potrebno održavati vedar duh i mentalno zdravlje. No moja kćerka Jelena i zet su za mene uvijek tu, njih jedino pozovem šta god mi zatreba. Nemam problem da se pridržavam uputstava.
Ne viđam unuke, osim kad se preko Vibera gledamo i pričamo. Jako mi nedostaju, i ja njima, ali šta je tu je, najbitnije je sad zdravlje, moje i njihovo. Pametni su, uče, sviđa im se škola preko televizije. Svi se ponašamo odgovorno i ne razumijem bilo koju vrstu neposlušnosti i junačenja – dodala je Neda, ističući da se posvetila pisanju.
Kad do sada nisam imala vremena da objavim svoju autobiografsku knjigu, ovo mi je prilika da se raspišem, a i u ovom miru i tišini prisjetim svega. Pišem neku vrstu dnevnika, radni naziv je “Život u izolaciji”. Ko zna koliko će sve ovo trajati, pa eto da zapišem neka razmišljanja, jer događaja sigurno neće biti među ova moja četiri zida.
Zbog koronavirusa Neda je stavila ključ u bravu na svoj biznis.
Nažalost, zatvorili smo našu igraonicu, u okviru koje je i kafić i salon ljepote sa skoro deset zaposlenih. Šta da se radi, ovo je viša sila, preživjet ćemo, gladni nismo, bitno je da se ostane zdrav, sve drugo može da se stekne. Treba održati vedar duh – dodala je Ukradenova, pa zaključila:
Nije mi prvi put da se suočavam sa teškom krizom. Od početka 90-ih, kada smo zbog rata u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj ostali bez cjelokupne imovine, posla, primanja. Zatim bombardovanje. Ali evo nas, Bogu hvala, živi, srećni i složni. Ovo je vreme da se pokaže razum, ljudskost, solidarnost. Dobro dođe da se čovijek malo resetuje, da shvati šta su prioriteti i da bude zahvalan i ponizan. I da se ponekad okrene duhovnim stvarima.
