Izneo je svoje mišljenje!
Dr Jovan Marić, profesor, neuropsihijatar i dugogodišnji direktor Neuropsihijatrijske bolnice „Dr Laza Lazarević“, kaže da se ponašanje majke i mešanje u ćerkin život nije normalno, misleći na Anabelu Atijas i njenu ćerku Lunu Đogani.
– U većini država nije normalno da se majka meša u život ćerke koja ima 25 godina, ali u zemlji Srbiji jeste. Istraživanja kažu da deca kod nas žive kod svojih roditelja do 30. godine pa i duže, usled finansijskih nedaća. Otuda praksa da se roditelji mešaju u život svoje dece – naglašava Marić.
– Neke majke žele da kroz svoju decu realizuju ono što nisu u sopstvenom životu, naročito ako je u tom životu bilo mnogo promašaja. Anabelin odnos prema Luni je patološki, najverovatnije zbog toga što ju je mlada rodila. Ona se često rivalizira sa ćerkom i nesvesno je imitira, želeći da održi i produži svoju mladost. A odavno je poznato da se ne vole identične mane koje prepoznajemo kod osoba koje volimo – objašnjava ponašanje Atijasove.
Lunine česte napade i nervne lomove, kao i nemogućnost da racionalno sagleda situaciju i mirnim putem reši problem, vidi u lošem životu i traumatičnom detinjstvu, koje je očigledno imala.
– Ako je rasla u neadekvatnim porodičnim odnosima, ako je bila svedok brojnih sukoba svojih roditelja, sigurno je da to može da ima brojne posledice po Lunino mentalno zdravlje. Psihoteraija je završavanje nezavršenih poslova iz detinjstva i mladosti uz napomenu da psihijatrijski simptomi često dolaze na konju, a odlaze na pužu – naglašava profesor dr Jovan Marić.
.
.
.
.
.
.
informer 1