Popularni pevač Nino Rešić preminuo je u 43. godini. On je izgubio život od perforacije pankreasa,
uzrokovane dugogodišnjem prekomernim konzumiranjem a……a.
Nino je rođen kao Amir Rešić, 22. januara 1964. godine u Bosanskoj Dubici, a kada je iz islama prešao u pravoslavlje promenio je ime u Nikola, dok je na estradnom nebu bio poznat po nadimku Nino. 2004. godine ponovo je vratio svoje ime – Amir.
Nino je muzičku karijeru započeo 1991. godine, a njegovi hitovi obeležili su devedesete godine na prostoru bivše Jugoslavije.
Međutim, ono što je takođe obeležilo njegovu karijeru bile su brojne kontroverze koje su ga pratile.
Rešić je u jeku slave dostigao sam estradni vrh i bio najbolje plaćen pevač, ali lični i porodični problemi uticali su na to da njegova karijera krene nizbrdo.
Nino se ženio tri puta, i u svakom braku dobio po jednu ćerku – Amelu, Sandru i Tamaru.
Sandra je pre tri godine krenula stopama svog pokojnog oca i započela muzičku karijeru u takmičenju “Zvezde Granda”.
Pevač je sve do smrti vodio dnevnike koji sadrže sve detalje iz njegovog privatnog života, a velika prašina podigla se kada su počele da kruže glasine da Sandra nije njegova biološka ćerka.
Priča se da ovi dnevnici sadrže mnoge tajne koje i dan danas nisu iznete u javnost, a Ninov nekadašnji menadžern i veliki prijatelj Nermin Ademović otvoreno je pričao o tome
– U svoj dnevnik je beležio sve o svom životu i taj dnevnik krije velike tajne, znam da sam ga ja bio uzeo i hteo da dam njegovoj kćerci Ameli
koja je živela u Americi, ali ona nije htela doći po njega. Posle sam hteo da objavim cd sa njegovim pesmama koje je nameravao da izda
ali sam odustao od toga jer bi krenule priče da hoću da zaradim na njegovo ime. Postoje neke stvari iz Ninovog života koje znam i
koje nikada neću objaviti, postoje i neki ljudi, koji su danas poznati a o kojima mi je Nino pričao neke čudne stvari – rekao je svojevremeno Ademović.
Nermin je do poslednjeg dana bio uz Nina, a u jednom intervjuu opisao je i trenutak kada mu je prijatelj preminuo na rukama
– Bila je 2007. godina, Nino je većinu vremena provodio u Bjeljini gde smo radili na njegovom novom albumu. Ja i osoba po imenu Nebojša smo bili jako bliski Ninu i pomogali mu oko karijere, ja sam uglavnom vodio menadžerske poslove a Nebojša ga je vozao po nastupima i gde već treba.
Sećam se kao sad, 18. oktobra primam sms poruku sa sadržajem “Brate, Nino je danas loše, išli smo kod doktora i on je preporučio da ostane u bolnici ali Nino nije hteo, molim te dođi večeras da budeš s njim jer ja imam poslovnih obaveza”. Negde predveče sam sa prijateljem Vedadom krenuo za Bjeljinu
misleći da Nino ima slabiju prehladu i da nije ništa ozbiljno. Kada smo tamo stigli Nebojša je žurio na posao a Nino je spavao u svojoj sobi, tada nam je Nebojša rekao da mu otvaramo prozor jer svakih pola sata dobija strašne napade pa da ima svežeg vazduha – pričao je Ademović i nastavio:
– Nino nije hteo da ide kod doktora iako je imao jake bolove i česte napade. Oko 22h mu je već bilo jako loše i ja sam rekao Nino idemo kod doktora i neću više da te slušam, ovog momenta ideš sa nama da te pregledaju. Nino je jedva hodao, uz našu pomoć je došao do auta i tada smo ga odvezli u bolnicu u Bjeljinu, tamo su nam rekli da ga odmah odvezemo do hirurgije. On više nije mogao da hoda te smo stavili u invalidska kolica i brzo odvezli na odjeljenje.
Tamo nas je sačekao doktor i pitao da li je pacijent alkoholičar. Nisam znao šta da mu odgovorim osim da nije pio zadnjih sedam dana ništa.
Odvezli su ga u salu a mi smo ostali da čekamo, prošlo je i ponoć ali mi nismo imali nikakvih vesti, nismo ni slutili da će se desiti ono najgore.
U tom trenutku se pojavio doktor i rekao nam ono što nismo hteli da čujemo “Izgubili smo ga, pokušali smo reanimaciju ali nije reagovao”, i dalje je bila tišina, ja nisam mogao da verujem da čujem tako nešto. Sahranu su organizovali u Ninovoj rodnoj Bosanskoj Dubici.
Ovako danas izgleda grob Nina Rešića.
– Oko 2-3h iza ponoći bili smo u njegovom stanu, svi smo ćutali, nismo znali šta da kažemo jer ovakav ishod niko nije očekivao.
Dogovorili smo se da sahrana bude u subotu u njegovoj rodnoj Bosanskoj Dubici, nešto para što je bilo uzeo je Nebojša i rekao da će kupiti venac
i te ostale stvari jer Nino inače nije držao kod sebe puno novca. Ujutro nas je zvala Dragana Mirković i rekla da će i ona kupiti jedan venac,
mnogo nas je ljudi zvalo da pita da li je to istina. Znam da je taj dan u Bjeljinu došao i njegov brat Dejan kao i Sandra.
U subotu rano ujutro smo Ninu povezli prema Bosanskoj Dubici gde će biti sahrana, iz Zagreba je stigao i njegov stric i rekao da će se
sahrana obaviti po islamskim običajima. Sećam se da su na sahrani bili njegov kum, rođak Samir, Jasna K, Halid Muslimović, Farizada Čamdžić i njegov stric i ostala uža rodbina, bilo je dosta naroda, tačan broj ne bih znao reći ali među njima nije bilo njegovog brata Dejana i Sandre koji su prethodno bili došli u Bijeljinu – završio je svoju ispovest Nermin.
Građani Bosanske Dubice nedavno su otkrili da pevačev grob maltene niko ne posećuje. Spomen ploču podigao je njegov ujka, a Ninov pomenuti prijatelj Nebojša na spomenik je postavio knjigu na kojoj je ispisana emotivna poruka.
– Ti najbolji brate, tako ću te zvati, u mom srcu živiš, tu ćeš i ostati. Voleo si život, imao si mladost, bio si naša sreća, bio naša radost, sudbina ti ne dade da dočekaš starost.
Od Neše sa porodicom – piše na pevačevoj večnoj kući.
Sandra Rešić prošle godine odreagovala je na komentare da ne posećuje očev grob:
– Pošto i dalje dobijam poruke velike mržnje, ja bih još jednom i zaista poslednji put zamolila, ne vas koji ste na mom profilu samo da bi ostavili negativan komentar (pritom je i to ok, jer i ne očekujem da me svi vole, to prosto nije normalno), već ljude, porodicu i prijatelje koji su tu, eto iz podrške.
Ne čitajte i ne verujte glupostima. Ja nigde izjavila nisam, niti ću, naročito ne želim o glupostima čija sam ja, da li posećujem grob i još x takvih budalaština o kojima niko ništa ne zna. Vama, kojima je najbitnije u životu da anonimno nazovete novinare, ispričate brdo gluposti zarad ne znam ni ja čega, želim da kažem samo jedno:
Gde ste vi bili ceo njegov život i gde ste bili svih ovih devet godina od kada ga nema? Sad je lako, tu je Sandra pa ajmo preko nje.
Poslednji put vas molim da ostavite mrtvog čoveka više na miru. Posećujete grobove svojih bližnjih, moje ostavite više na miru.
Kakvi smo bre to ljudi – napisala je Sandra tada na društvenim mrežama.
Ona sa ponosom peva očeve pesme, a otkrila je jednom da upravo na njima dobija najveći bakšiš zbog posebne emocije sa kojom ih peva.
– Uvek mi na nastupu traže da pevam tatine pesme. Moj nastup ne može da prođe bez pesama “Udahni duboko”, “Donesi divlje mirise” i ostalih.
I moram da kažem da najveći bakšiš dobijem za tatine pesme – rekla je Sandra jednom prilikom.
– Svake godine kada dođe oktobar bude teško meni i mami, na današnji datum predhonih godina smo uvek znale da sednemo popijemo kafu, upalimo jednu cigaretu za njega da izgori pošto je bio strastveni pušač. Obično odem do crkve da upalim sveću, ne bitno ko se kome moli da li Bogu ili Alahu ili Budi… to je potpuno nebitno. Teško mi pada što sve ove godine nisam mogla da odem često na njegov grob,to mi pada najteže – rekla je Sandra, povodom desetogodišnjice očeve smrti 2017. godine.
– Njegove poslednje dane pamtim po smehu, mnogo smo se smejali i mislim da je tako i bolje da ga pamtim – rekla je tom prilikom Ninova ćerka.
Izvor:Alo VIP