Slobodan Sloba Radanović je pjevač koji će se još dugo pamtiti kao neko ko je bio dio „Zadruge“, kao neko ko je u tom istom rijalitiju prevario vlastitu ženu, a on i pored odličnog glasa i dalje slovi kao bivši muž Kije Kockar.
Njih dvoje su imali zajednički nastup u Njemačkoj, a kako nam je rekao na početku razgovora, prošla godina za njega je bila izuzetno turbulentna.
– Ja da mogu, ja bi prvu cijelu polovinu prošle godine jednostavno izbrisao, izbacio iz mog sjećanja. To je bio, da kažem, ne ružan ali poprilično težak psihički dio mog života. Teško ga je prebroditi, ali sam danas ponosan na samog sebe kako sam prešao preko svega toga.
Zbog čega ti je uopšte bila potrebna „Zadruga“?
-Pa ušao sam zbog sebe, zbog moje promocije, htio sam da snimim novu pjesmu, pa eto kao da ljudi malo čuju za mene. Sve što se tamo kasnije dešavalo, dešavalo se spontano, nije ništa bilo izrežirano, osim životne režije, život je napisao sve to i sudbina naravno. Zatvoren prostor je čudo, da mi je neko rekao da će se sve to desiti, ja bi smio da potpišem da neće. Ali u zatvorenom prostoru ljudi se ne ponašaju, da tako kažem normalno.
Da si znao šta te čeka da li bi ušao?
-Ne bi sigurno, ali sada kada gledam iz ove perspektive moja popularnost je naglo skočila, „Zadruga“ mi je dosta pomogla u daljnjoj karijeri. Ali mi je oduzela nešto emotivno, psihički me malo poljuljala. Pogubio sam dosta živaca i uništilo neke emocije, a to vjeruj mi nema cijenu.
Ako je Zadruga za tebe odskočni kamen u karijeri, da li ti je na neki način i „kamen oko vrata“?
-To drugo možda i više, jer sam sav svoj život servirao milionima ljudi na tacni. Na neki način sam izgubio sebe i sve drugima poklonio na uvid, nisam više bio svoj.
Putuješ zajedno sa Kijom, tu su zajednički nastupi, kakav je vaš odnos?
-Mi imamo najčudniji odnos na svijetu i to niko ne bi mogao da razumije. Nismo se vidjeli više od mjesec dana, opet smo se evo sreli na ovom nastupu u Mainzu i sve to nekako dođe na svoje. Kija je kao osoba jako živčana i kada nešto čuje i što je istina ili nije u tom trenutku reaguje jako temperamentno, a poslije se kaje. Ja opet spontanije i smirenije reagujem, tako da sam ja balans u toj našoj čudnoj vezi.
Da li joj još kupuješ poklone?
– Zadnji poklon sam joj kupio mislim za Novu godinu i Božić kada su joj se svidjele neke slušalice, a po dolasku na aerodrom kupio sam joj balon, ha, ha, ha.
Da li još uvijek gajiš neke emocije prema Kiji?
– Teško odgovoriti na pitanje, ali jedno je sigurno da je ona osoba sa kojom sam proveo dosta godina. Kija mi je dosta toga pozitivnog dala u životu i teško je da te emocije nestanu tek tako i odjednom. Ne samo danas već i za deset, dvadeset godina da me pozove i krvi bi joj dao. Mogu reći da nešto postoji, ali ni ja sam ne znam šta.
Da li bi mogao sebe zamisliti ponovno sa Kijom, da imate djecu i topli dom?
-Pa, kada bi se naš odnos normalizovao, odlučili da pređemo preko svega što je bilo, onda zašto da ne. Ali, trenutno je sve to neizvodljivo. Ni ja, ni ona nismo još spremni za neku zajedničku vezu, oko svega treba da se slegna sva ta prašina.
Kako ti se čini Kijino pjevanje?
-Ovo večeras u Mainzu slušam je drugi put i iskreno baš me prijatno iznenadila. Ima ona ono nešto u sebi. Ima dobar bend iza sebe, a ima i sluha. Ona je znala i mene prije da ispravlja. Sluhista je.
Da li imaš još emocija, osjećaja za Lunu?
-Ne, tu zaista ničega više nema. Ja toj djevojci zaista želim svako dobro u životu. Mislim da ona uopšte nije loša osoba, ima u njoj dobrote, još je mlada, a osjećanja zaista nemam.
Nova ljubav, djevojka?
-Zaista za sada nema ništa od toga, a i kada bi je imao morala bi prvo da ima razumijevanja za moj posao, da bude imuna na novinske naslove koji su izlazili i koji će izlaziti. Želio bi imati djevojku koja nije dio estrade već nekog normalnog životnog sloja i odgoja.
Da li imaš kontakta sa Kijinom porodicom i ona sa tvojom?
-Ona sa mojom nema, a ja imam sa nekim njenim rođacima sa kojima sa oduvijek bio dobar.
Da li si pokušao da ponovno sakupiš krhotine svog života?
-Trudim se koliko mogu, trajaće to još neki period, ali polako se sastavljam. Pokušavam da imam svoj mir, privatnost, bavim se muzikom, dosta vremena provodim u studiju i to mi pomaže. Sve mi to smiruje mozak i odvlači pažnju od negativnih stvari.
Republika.rs