Šaban Šaulić rodio se 6. maja u Šapcu i, kako kažu, toliko jako vrisnuo da je babica njegovoj majci rekla:
Ovaj mali mora da će jednog dana biti pevač”.
Tako je i bilo.
Kada se tragična vest o smrti kralja narodne muzike pročula krajem u kojem je odrastao, čuvenoj Mali u šabačkoj mahali gde pretežno živi stanovništvo muslimanske veroispovesti, niko nije mogao da veruje da ga više nema. Ispred porodične kuće u kojoj niko ne živi još od smrti Šabanove majke Ilduze svi su ga se prisećali u suzama.
Kako kažu, ostao je isti onaj dečak koji se “divio klikeru od stakla”, kako je pevao u svojoj čuvenoj “Lijepi dani mog djetinjstva” – skroman, na usluzi prijateljima i veoma srdačan.
Dolazio je sa Gocom i decom, obilazili su kuću, kad su bili u mogućnosti. Na Kurban-bajram klali su ovna za zdravlje i delili ljudima iz kraja. Češće je dolazio dok su mu roditelji bili živi, pomagao je rodbini, prijateljima. Nije se promenio. Sedeo je sa svima, nebitno da li je neko gazda ili siromah. Častio, plaćao jelo i piće. Onom da 50, onom 100 evra”, ispričao je Ajdo Salkić koji je odrastao sa Šabanom u ulici.
Podsetimo, Šaban Šaulić preminuo je 17. februara u Nemačkoj u stravičnoj saobraćajnoj nesreći. Sahranjen je 22, na Novom groblju u Beogradu u Aleji zaslužnih građana.
