Prošlo je tačno deset dana otkako je, nakon posledica teške saobraćajne nesreće, preminuo legendarni pevač Šaban Šaulić. Mnogi su ga smatrali nekrunisanim kraljem narodne muzike, ali on je tokom svih pet decenija duge karijere ostao dosledan skromnosti, jedinoj protivteži raskošnom talentu koji ga je krasio. Ovozemaljski život napustio je onako kako niko nije mogao ni da nasluti, vraćajući se s nastupa u Nemačkoj, a svedoci poslednjih časova njegovog života još prepričavaju kako je više od svega želeo da stigne kući i prepusti se odmoru, ali i planiranju svadbenog veselja za svog sina Mihajla.
Sudbina je, međutim, priredila drugačiji scenario, na koji niko nije mogao da utiče. Jednako kao što niko nije mogao da spreči da njegov dar za pevanje preko noći nađe put do uspeha. Otkako je 1969. godine snimio prvu singl ploču, sve ostalo postalo je istorija. Ovaj veliki pevač ostvario je mnogo uspeha, ogromnu popularnost, stvorio je nezaboravne hitove, osvojio nagrade i održao koncerte, ipak, njegovu svakodnevicu činilo je i nekoliko pogrešnih odluka, koje su mogle da ga koštaju gubitka porodice, ali i života. Iako je supruga Gordana od početka bila uz njega, slava mu je uništila brak. Međutim, suočivši se sa samačkim životom, u kom nije bilo vesele graje njegove dece, shvatio je da je pošao stranputicom i vratio se toplom domu. Blagu narav, sposobnost da prizna greške i veliki muzički talenat imao je, kako tvrdi, od koga i da nasledi.
“U vojsci sam sreo Novicu Kostića i momke koji su pisali divne tekstove, pa sam probao da komponujem sam pomoću kasetofona”, pričao je Šaulić, kojem su se proizvodi vojničke dokolice veoma brzo isplatili kada je po povratku među civile dobio poziv da se oproba na velikom festivalu narodne muzike u Parizu.
Dugokosi šarmer u narodnoj nošnji
– U razgovoru s ljudima iz orkestra Bokija Miloševića, koji su na festivalima pratili velike pevače, shvatio sam da sam na prekretnici. Imao sam dve opcije – ili da se vratim u Šabac, ili da nađem nekog kompozitora i krenem u Pariz. Branimir Đokić me je pitao da li imam neku pesmu, pa sam im onako naivno pustio jednu od onih iz vojske, nakon čega je doneta odluka da idem na festival u Grad svetlosti. Morao sam da pozajmim narodnu nošnju, jer je to bio uslov da se takmičim, a pošto mi je bila četiri broja veća, izgledao sam u njoj veoma smešno.
obzirom na to da je prve pesme snimio kao dugokosi šarmer, a na festivalu se, pored neobične odore, pojavio i s kratkom kosom, skoro niko ga nije prepoznao.
– Sećam se da je reditelj Vuk Vučo slikao celu estradu, preko pedeset velikih pevača koji su nastupali, a niko živ ni da škljocne aparatom u mom pravcu. Ipak, dok sam sedeo iza scene, čvrsto sam verovao u uspeh svojih pesama. Prvog dana otpevao sam numeru „Verovah ti“ i dobio prvu nagradu stručnog žirija. Kada sam drugo veče festivala zapevao „Ti si sada srećna žena“, nastao je delirijum u sali i tri hiljade ljudi je skandiralo moje ime, a kada sam završio, publika je više od jednog sata uzvikivala: „Šabane, Šabane…“ Dok sam pokušavao da se poklonim, na mene su padali novčanici, novčići, cveće, ključevi od automobila…
Predrag Kojdić, sekretar udruženja autora narodne muzike, zamolio je direktora festivala Damjana Babića, koji je bio i kompozitor nekoliko pesama drugih pevača, da me ponovo puste na scenu kako bih umirio masu, ali on to nije dozvolio, pa su se njih dvojica potukli. Voditelj Mića Orlović najavljivao je ostale učesnike, ali njih više niko nije slušao. Tada je tri hiljade ljudi glasalo za mene, dok je drugoplasirani dobio dvanaest, a trećeplasirani samo tri glasa – kazao je jednom Šaban, kojem je ubedljiva pobeda bila samo inicijalna kapisla da ubrzo ponese titulu kralja narodne muzike.
kurir