Ovo malo ljudi zna!
Silvana Armenulić, koja je poginula u saobraćajnoj nesreći 10. oktobra 1976. u svojoj 37. godini, otpevala je veliki broj pesama koje su i dan-danas popularne.
Jedna od najpoznatijih njenih je pesma “Moj dilbere”, koja krije specifičnu priču o patnji ljubavnice koja ispraća svog vojnika. On mora da krene dalje, a ona ostaje u ropstvu i kroz pesmu se seća vremena provedenog s njim.
Da bi se ova sevdalinka potpuno razumela, potrebno je znati okolnosti iz vremena u kom je nastala.
Tokom 18. i početkom 19. veka u Turskoj je postojala posebna milicija, čiji članovi su se nazivali krdžalije. Osim Turaka, u njoj je bilo i ratnika poreklom sa Balkana. Oni su se borili za hranu i platu, a imali su pravo i da pljačkaju.
U krdžalije su išli oni koji nisu hteli da vode miran život, da uče zanat, niti da osnivaju porodicu. Oni su harali Balkanskim poluostrvom na svojim okićenim konjima i borili su se za onog ko je bio spreman da im više plati.
Najčešće su se njima koristili sultanovi odmetnici, a krdžalije su živele lagodno “od danas do sutra”. Uživali su u pesmi i opijanju i bili su popularni kod žena, najčešće pevačica i igračica. One su bile ljubavnice krdžalija dok su privremeno boravili u njihovom mestu.
Tako se jednom od njih u nekom balkanskom gradu predala jedna igračica, koja se ludo zaljubila u njega. Mnogi su hteli da je ožene, među njima i bogataši, takozvani bazerdžani (trgovci), kod kojih bi mogla da živi kao gospođa, ali ona je žudela samo za svojim delijom.
Na kraju je došao i čas rastanka, približio se dan kad njen krdžalija treba da krene u neki drugi grad. Ona je voljna da krene s njim, ali ne može, a da bi mu se odužila za vreme koje je provela s njim, nudi mu da je proda kao robinju nekom bazerdžanu i da za dobijeni novac “pozlati vrat” svome doratu (konju).
Pozlatiti vrat konju značilo je uplesti bisere u grivu, zlatne i srebrne žice, pa na takvom konju projahati kroz grad kako bi svi znali koliki junak jaše pred njima.
Ona, sa druge strane, kao robinja bazerdžanova, skrivena iza rešetaka na prozoru što gleda u čaršiju, pratiće pogledima i uzdasima svog deliju, tiho mu pevušeći stihove:
“Moj dilbere, kud se šećeš?
Što i mene ne povedeš?
Povedi me u čaršiju,
Pa me prodaj bazerdžanu.
Uzmi za me oku zlata,
Pa pozlati doru vrata.
Proteraj ga kroz čaršiju,
Da te vidim k’o deliju…”
Ovu pesmu prepevali mnogi pevači, između ostalih i slavna Sofka Nikolić, Silvana Armenulić, Esma Redžepova, Toše Proeski, Safet Isović i Vasilija Radojčić.
pink.rs