Vikendica koju je pokojni kralj narodne muzike Šaban Šaulić obožavao skoro da je napuštena, a njegovi štapovi za pecanje i dalje stoje na mestu gde ih je ostavio.
Za tačno mesec dana navršiće se dve godine kako je poginuo legendarni pevač Šaban Šaulić. Kako je najviše vremena voleo da provodi u vikendici u Krčedinu, odlučili smo da saznamo da li je ovo mesto otkada njega nema preuzeo neko drugi. Pričalo se da će kuća biti prodata ili pretvorena u muzej, ali ni jedno ni drugo trenutno nije u opticaju, kako smo mogli zaključiti odlaskom u Krčedin.
Komšije kažu da im fali njegov glas kojim je umeo da ih razveseli u kafani ili na obali, gde je svakodnevno pecao i ističu da kuću skoro niko ne posećuje.
“I dok je bio živ Goca nije dolazila ovamo, Mihailo retko, a Sanelu mislim da nikada nismo videli. Ovo je bila njegova oaza mira. Njegova suprug više je volela neke druge stvari i daleke destinacije, Šaban je otvoreno govorio o tome. Oni su imali razuman odnos i njemu nije smetalo što se njoj ne dopada Krčedin. Zato nismo iznenađeni što ni sada ne dolazi. Od dece jedino viđamo Ildu, bila je nekoliko puta, ali joj je bolno da posećuje ovo mesto jer je podseća na njega”, kaže jedan od komšija, dok drugi dodaje:
Šabanu je ovo bila oaza mira i kada god je želeo da pobegne iz grada, dolazio je ovde. Znao je ovde da provede celo leto, a porodica ga je i tada retko obilazila. Nekako je uživao u ovom miru na samoj obali Dunava. Imao je svoj čamac sa kojim je često odlazio na pecanje sa prijateljima, a tokom dana i uveče bi se svi skupljali kod njega gde bi često znali da ostanu do kasno u noć. Sada kuću obilazi jedan čovek koji živi ovde blizu, te pokosi travu i sredi sve što je potrebno. Mislim da mu to porodica plaća da bi imanje ostalo pristojno sređeno.”
U Krčedinu kažu da Šaban za njih nije preminuo.
“Mi ga svakodnevno spominjemo. Nije zaslužio da ode tako, da ga usmrte na putu. Čitav životni vek je radio kako bi porodici obezbedio samo najbolje, radio je i duže nego što je želeo. Mnogo toga nam je ostavio iza sebe, ne samo pesme. Svaki razgovor sa njim nama je bio melem za dušu jer je bio čovek koji je mnogo toga prošao, njegovi saveti i mudrosti su nam pomogli mnogo puta u životu. On je voleo našu prostodušnost i često je govorio da smo sušta suprotnost ljudima sa estrade”, kaže meštanin koji je često umeo sa pevačem da nazdravlja u obližnjoj seoskoj kafani, i dodaje:
“Verovatno je mislio da smo iskreni. Voleo je domaću hranu, pa su mu često domaćice iz sela nosile ručak. Pozivao nas je kada je pravio pasulj, napolju u loncu. Umeo je lepo da ga udesi.”
kurir