Dobar dan, ja sam majka dječaka čiji je život sinoć koštao 17 dinara. Došla sam da vas pogledam u oči i da pitam da li biste, da je on sinoć umro kao pseto ispred vaše radnje, mogli da me danas pogledate u oči.
Ovo je pitanje koje je prodavcima u trgovini “Podunavlje” a. d. u Bačkoj Palanci uputila Marija M. (39), čiji četrnaestogodišnji sin M. S., koji boluje od dijabetesa, umalo nije umro kad mu je pozlilo pošto nisu željeli da mu daju običnu čokoladnu bananicu da bi podigao šećer.
Da tragedija bude veća, prodavac je čak u…o druga bolesnog djeteta, koji je u panici, kada je M. S. pao na zemlju i počeo da se trese, pokušao da mu pomogne.
– U četvrtak uveče sam radila drugu smjenu, a sin je krenuo da se prošeta. To radi uvijek poslije obroka, jer zbog dijabetesa mora da bude fizički aktivan. Sa sobom je ponio jednu čokoladicu i čokoladnu bananicu, aparat za mjerenje šećera u krvi i pen-insulin. U jednom trenutku mu se slošilo. Šećer mu je bio 3,2, a normalne vrijednosti su od četiri do šest.
Pojeo je obe čokoladice koje je imao kod sebe, ali mu se stanje za pet minuta veoma pogoršalo. Šećer mu je pao na 1,9. Jako se tresao i grčili su mu se svi mišići. Drugar koji je bio sa njim se uplašio i uspaničio. Ušli su zajedno u tu prodavnicu. Sin je prodavcima, bili su muškarac i žena, rekao da ima dijabetes, da mu je pozlilo i zamolio je za jednu bananicu koja mu je potrebna da bi podigao nivo šećera u k..i. Istjerali su ga napolje i rekli: “Ako nemaš para, izađi” – priča za Kurir Marija.
Dječaka su, kada je izlazio iz prodavnice, noge izdale i pao je na beton. Posljednjim atomima snage dao je drugu telefon i zamolio ga da zove tetku. Mamu nije htio da uznemirava jer je bila na poslu.
– Drug mog sina je ponovo ušao u prodavnicu. Bio je jako uplašen, nije vidio drugo rešenje, te je pokušao da ukrade bananicu. Trgovac mu je lupio š….r i istjerao ga napolje. Moja sestra je došla za pet minuta. Našla je Mihajla kako leži na betonu i grči se. Drug je plakao. Sina su bukvalno sekunde dijelile od sigurne smrti. Još je bio svjestan, ali je mogao da padne u komu svakog sekunda – priča Marija.
Dječaku M. S. je odmah bilo bolje nakon što je popio “koka-kolu”, njene sestre su ga odvezle kući, a nju tek tada obavijestile šta se desilo.
– Oka nisam sklopila te noći, nisam mogla da dočekam jutro da odem tamo. Pitala sam ih da li bi mogli da me pogledaju u oči da je umro, a prodavac je rekao: “Vjerovatno ne”. Rekli su mi i da ne znaju šta je dijabetes, te šta bi bilo da svaki dan neko traži nešto, a ja sam im na to odgovorila da ne moraju da znaju šta je dijabetes da bi bili ljudi. Pa, ne dolazi, valjda, svaki dan neko dijete i moli za bananicu da bi ostalo živo?! – kaže Marija.
Izvor: Kurir