Neda Ukraden u emotivnom razgovoru otkrila je teške detalje iz privatnog života.
Pevačica kaže da joj je najteže palo kada je zbog ratova devedesetih morala da menja adrese.
“To niko ne razume, ja kad sam izašla iz svog stana u Sarajeva, otišla sam u Švedsku na poslovni put, nikad više nisam ušla u svoj stan. Opremljen kao crkva, što bi rekla moja baka. Otišla sam tog marta i više nikad moja noga nije prešla prag tog stana. Ceo život koje ste se stvarili, vredno i marljivo skupljali, donosili, neko vam poklanjao… To je sve negde ostalo zaključano, naravno opljačkano”, otkriva Neda.
“Nisam izgubila sebe, ali to me je jako pogodila. Mi smo vaspitani po drugačijim principima, mi smo voleli ljude ako je dobar čovek. Kad ti ispadneš budala u vlastitim očima, onda se zapitaš da li si ti u pravu što deliš ljude na dobre ili loše, ali ne vredi ti da se kaješ, jer šteta je već napravljena”, priča pevačica.
“Otac i majka su mi bili stubovi, moji najveći prijatelji, ljudi koji su živeli za mene. Otac mi je umro od tuge 1997. godine, a s majkom smo živeli, ona je svu sebe dala nama, meni i mojoj Jeleni”, govori Neda sa knedlom u grlu.
Pevačica se dotakla i svog oca koji je te godine teško podneo.
“Raspad zemlje u koju je toliko verovao, on je život dao za nju, bio je borac… Teško je bilo čoveku objasniti kaako posle sve te ljubavi i odanosti svojoj zemlji, gradi, svojoj profesiji koju si časno obavljao, kako si odjednom postao ne persona non grata, nego kao budala si što si naivan… Devedesete su godine koje bih najradija izbrisala, to su bile godine loših vesti. Samo jednu drugu je stizala. Ovo popaljeno, ono opkljačkano, ovde si ‘persona non grata’, ovde te je neko skinuo sa nekog programa, radija… Zamisli kako sam se osećala. kada recimo posle pet miliona prodatih ploča, posle hiljada koncerata, milioni ljudi koje su te gledali, ti odjednom postaješ kao da ništa nisi napravio. Pomislila sam da odustanem od muzike, ali su onda počeli da me se plaše. Između svih trih zabrana kreće se duboka ljudska zavist i mržnja zbog konkurencije koji su celi život osećali prema meni i kada su ugledali svetlost dana da mene nema na nekoj adresi, oni su to lepo prihvatili da bi oni bili glavni ili glavna”, rekla je Neda.
“Ja znam ko su te kolege, neću da ih imenujem. Neki su živi, neki nisu, ali šta god da su i ko god da su, to su stvari koje se tiču, ako hoćeš na kraju krajeva, i neki sudski proces”, završava ovu temu pevačica u emisiji “Premijera Vikend – Specijal”.
kurir