Bojana Barjaktarević pobedila je u poslednjoj sezoni muzičkog šoua “Nikad nije kasno” i to po mišljenju publike, žirija i na osnovu glasova sa društvenih mreža.
Ceo region bio je oduševljen kad je čuo njene glasovne mogućnosti, a dosta ljudi seća se Bojane od pre više od 15 godina, dok je bila član benda Bon ami. Bio je to period kad su harali top-listama sa hitom “Magla”, koji se i danas sluša.
U međuvremenu, Barjaktarevićeva je napustila grupu i započela solo karijeru, uglavnom amaterski, pevajući širom zemlje i regiona na raznim proslavama. Tih godina borila se i sa teškom bolešću koju je uspela da pobedi.
Kako se osećate kao trostruki pobednik takmičenja” Nikad nije kasno”?
– Poneti tri prve nagrade je velika čast, ali i ogroman uspeh s obzirom na to koliko je bilo kvalitetnih pevača u takmičenju. Biti prvi među svima njima sa tri nagrade, a kažu da se to desilo prvi put u šouu, za mene je to mnogo veliki uspeh. Euforija i dalje nije prestala, ponovo se rađam, posle 30 godina. Sve je ovo za mene veliki uspeh i doživljaj, presrećna sam.
Publika vas pamti kao pevačicu benda Bon ami. Da li je istina da ste imali nesuglasice s članovima grupe zbog hita “Magla”?
– Istina je. Sa grupom Bon ami sam bila 90 i neke godine, pa sam ja izašla iz grupe, ali sam se vratila 2003. Tada smo snimili “Ja više ne mogu da te volim”, a onda je došla na red pesma “Magla”. Tekst za tu pesmu smo moja rođena sestra i ja pisale, a melodija je grčka. Ne bih mnogo da pričam o toj grupi, šta je bilo, bilo je. Imam sva autorska prava za “Maglu” i mogu i da je pevam i prodam kome hoću. Napomenuću samo da smo se mi razišli poslovno, ali kada sam bila bolesna, oni su me nazvali. Inače, ja pišem i tekstove i muziku. Radila sam mnogima pesme, na primer Biljani Sečivanović, Nemanji Nikoliću i drugima…
Bili ste odsutni 17 godina sa javne scene zbog teške bolesti. Kako je izgledala vaša borba?
– Imala sam tumor na levoj dojci koji je posle toga metastazirao. Dugo sam se borila sa tim, najbitnije je da sam izašla kao pobednik iz svega toga. Najveću snagu sam crpela iz porodice, dece Ljubice i Ilije. Moja porodica i prijatelji imaju jedan princip po kom mi funkcionišemo – kada neko ima problem, ne staje mu se na muku, gleda se vedra strana, uvek je tu šala. Ne sme psihički da se padne, nema sažaljenja, a ni samosažaljenja. Volela bih i ovom prilikom da apelujem na sve žene – samo redovna kontrola, kada je na vreme, sve je rešivo. Nemojte da čekate po deset godina da odete na pregled. Idite preventivno, sve što je na vreme, rešivo je.
Porodica je bila uz vas. A ko vam je od kolega bio podrška?
– Imala sam apsolutnu podršku od svih kolega, oni koji me nisu poznavali, nisu me ni zvali. Najveću podršku su mi pružili Jovana Tipšin, Jana, Tanja Savić, Žika Jakšić, Ivke… Baš mnogo ljudi se brinulo za mene. Moje kolege su mislile da ja neću moći da radim zbog hemioterapije, pa su hteli da mi organizuju humanitarne koncerte i da skupljaju novac kako bi mi pomogli. Naravno, ja sam to odbila, jer sam posle svake terapije išla da radim, nisam htela da ležim i da se predam tek tako.
Kakvi su vam planovi za dalju karijeru?
– Plan mi je da radim punom parom, nema više nazad! Posle svih ovih borbi s kancerom, posle manjih poslovnih neuspeha, sada sam želim da napravim dobru muzičku karijeru. Ušla sam na velika, najveća vrata i želim da iskoristim šansu koja mi se ukazala.
Koji nastup će vam zauvek ostati u sećanju?
– Ima ih više. Nešto što nikada neću zaboraviti jeste kada sam pevala na rođendanu pokojnog Šabana Šaulića. Balkan je mnogo izgubio njegovim odlaskom.
kurir