Pjevač Sloba Radanović progovorio o nemaštini, te je otkrio da je njegova porodica jedva sklapala kraj sa krajem.
Takođe, Radanović je ispričao i da je u djetinjstvu bio bolešljiv i da je patio od hroničnog bronhitisa, zbog kog je često bio po bolnicama.
– Kao dijete sam bio često bolestan i moji roditelji su se baš namučili sa mnom. Stalno smo išli po bolnicama. Primao sam venske injekcije u čelo. Gušio sam se, a majka nije mogla da dođe sebi od tuge. Ja sam se gušio u nedostatku vazduha, a ona u suzama – počeo je Sloba, te se prisjetio jednog emotivnog dolaska iz bolnice.
– Često smo odlazili u dječiji dispanzer u Zrenjaninu i do tamo smo dolazili autobusom. Na stanici je bio jedan kiosk u kom se prodavalo pecivo. Majka mi je tu uvijek kupovala pogačice i jogurt. Poslije terapije smo krenuli kući i tada mi je rekla da je bolje tog dana da prošetamo kroz grad umjesto da se vratimo autobusom – priča Radanović kroz suze i dodaje:
– Kada smo prošli pored kioska, podsjetio sam je: “Mama, zaboravila si da mi kupiš pogačice.” Odgovorila mi je: “Nema mama danas za pogačice, kupićemo drugi dan.” Zato što nije imala novca za kartu nismo ušli ni u autobus, danas mi je jasno. Nekih 200 metara dalje na stazi smo pronašli 20 dinara. Bog nam ih je poslao! Bili smo srećni kao da smo pronašli milion dinara i odmah smo se vratili po pogačice i jogurt. Taj dan nikada neću zaboraviti. Njen ponos da ne traži ni od koga pare, njenu bol što nema da mi kupi kiflu i sreću kada smo pronašli pare za obrok.
Radanovićevo djetinjstvo je bilo puno ljubavi, ali i nemaštine. Odmalena je razumio roditelje jer su se borili da mu daju sve što mogu.
– Kada generalno pomislim na djetinjstvo, sjetim se i jednog dočeka Nove godine. Nestalo je struje, a ja sam nestrpljivo čekao oca da dođe iz firme i donese paketić koji je tamo dobio. To su bili skromni paketići, u njemu je bio jedan mali voz. Obradovao sam mu se nevjerovatno i godinama sam se igrao tom igračkom. Uvijek sam bio zadovoljan sitnicama koje sam dobijao.
Nakon jedne od najpotresnijih situacija u pjevačevom životu on je ispričao da su njegove tetke uvijek bile tu za njega, posebno kad je trebalo da krene u školu. Njegovi roditelji su uvijek bili ponosni i borili se za svoju djecu, ali su pomoć u tom trenutku rado prihvatili.
– Bez obzira na to što nismo imali mnogo, majčine sestre su se trudile da meni, ali i mom bratu i sestri, ništa u životu ne fali. Kada je trebalo da krenem u školu, tetka koja živi u Češkoj me je potpuno opremila. Poslala mi je sve! Od čarapa do kape! Jedan krevet je bio pun stvari, svesaka, pribora za školu. Kupila mi je i ranac! Nikada neću moći da zaboravim tu kap u moru stvari koje je učinila za mene – rekao je Sloba brišući suze koje su same padale.
Izvor: Srpski telegraf