Predrag Bošković (61) iz sela Mušići kod Kosjerića, koji se od rođenja borio sa cerebralnom paralizom i koga je majka celog života nosila na leđima, preminuo je posle duge bolesti.
Priču o baki Olgi, Predragovoj majci, objavljena je u decembru 2019. Šest decenija majčine noge bile su i njegove. Kako je sam govorio, Olga je živela dva života – svoj i njegov. Na majčinim leđima išao je u školu, kretao se po kući i dvorištu.
Kako je govorio, “život je njen poklonila meni, podelila ga sa mnom”.
Olga je svog Predraga stavljala na leđa i nosila do trema gde on ima drvorezbarsku radionicu.
– Čini mi se da sam imao nekog talenta u sebi – govorio je.
Priča koja je rasplakala Srbiju
U kući staroj više od 120 godina Predrag je živeo okružen stvarima koje je sam napravio. Nijedna tehnika mu nije strana, od gravure do dekupaža.
– Majka me je nosila na leđima u školu i iz škole, majka je podelila život sa mnom, takoreći i ona živi dva života na neki način, moj i njen – govorio je ranije Predrag za RTS.
Olga Bošković, Predragova majka, kazala je tada da je bilo lakše dok je bio manji.
– E sad, kako je veći… Nije lako volikog čoveka dignuti na leđa i nositi i sve, ali šta ćeš, tako mi je Bog valjda usudio, pa nemam kud, moram – rekla je Olga.
Uz sve obaveze u domaćinstvu na selu, uprkos krhkoj građi i godinama, Olga prati Predragova interesovanja, kojih se zbog bolesti nije odrekao.
– Ja njega tu iznesem i dodam mu sve što mu treba, turim tu, a kolica su imala neka al‘ on ne može, gde ćemo mi tu kolica, ne može, nudilo je Socijalno, neka – dodaje Olga Bošković.
Predrag je, kaže, uvek nalazio neku satisfakciju u životu, utehu u drvetu.
– Da je majka uz mene živa i zdrava, bar ovoliko koliko je sad. A dokle ćemo moći i ja i ona, to ćemo videti – govorio je Predrag.
alo.rs