Producent i voditelj Žika Jakšić u mladosti je živeo na relaciji Srbija – Nemačka, a u svojim intervjuima često je isticao da je tamo radio kao spasilac na bazenu i čistač.
On je sada u svojoj životnoj ispovesti za Kurir otkrio nepoznate detalje iz života i karijere, a tom prilikom dotakao se i prve supruge, koju je i upoznao u Nemačkoj.
Ja sam tamo 1990. upoznao moju prvu suprugu, mi smo se zaljubili tamo, a venčali smo se u Aleksandrovcu. Sledeće godine se bend rasturio, bilo je povoljnije da se svira u Srbiji. Ostao sam tamo zbog ljubavi, a oni su se vratili. Tamo sam čak jedno vreme svirao i s Nemcima, period ‘91, kad sam svirao rok muziku. Onda se zaratilo, sećam se kad je počeo rat ovde, planirao sam da se vratim, vratio sam se dva dana pre nego što su izbili sukobi u Hrvatskoj. Došao sam kući tačno na vreme kad je počeo rat, zajedno sa ženom. Sećam se da je ona imala svoj frizerski salon u Nemačkoj, mi smo ga spakovali i doneli u Aleksandrovac kako bismo mogli da živimo tu, nismo još imali dece, bili smo godinu dana u Srbiji. Insistirala je, zbog ratnog stanja, a ja sam imao papire, da se vratimo i vratili smo se ‘93. u Nemačku.
Ipak, njihov brak nije potrajao, pa se Žika razveo od supruge, te je sada otkrio šta je bio glavni razlog.
– Kad su deca u pitanju, mogu opet samo da kažem – bogu hvala. Od Sneže sam se razveo kad je Andrija imao šest godina, tek je pošao bio u školu. Razveli smo se jer sam previše težak za život udvoje, previše sam samostalan, teško se prilagođavam bilo kakvim ularima, pa na kraju krajeva i ularima i stegama koje, samim tim, i brak neumoljivo nosi. Nismo imali nikakav problem, svađu, prevare, već prosto nismo mogli da uskladimo svoje životne stavove i želje – rekao je Jakšić i dodao:
– Isti slučaj je bio i s Dajanom, ali ja se nisam udaljio i uvek sam bio prisutan u Andrijinom životu. Čak i kad smo bili kilometrima daleko i kada sam bio u teškim situacijama i finansijski, ja sam uvek stajao za njega i, eto, on je završio ozbiljne škole.
– I evo danas, mojoj prvoj ženi koja je meni veliki prijatelj, i ja njoj, naravno, mogu samo da zahvalim što mu je usadila najlepše moralne i etičke norme i zbog toga što je vredan i pametan dečko, on je jedno divno stvorenje, moj anđeo i u tom smislu sam zahvalan Bogu i njoj. I znam da to nije moj uspeh, ali na kraju će se meriti kao moj uspeh, a meni mnogo znači u ovim godinama da imam dete koje mi ne pravi probleme, već ono koje je kvalitetan čovek u ovom društvu i svetu.
Kurir.rs