Rasla je u siromašnoj porodici i njen put do slave i bogatstva je bio trnovit
Ako još uvek niste sigurni ko ima pravo da nosi titulu zvezde i šta zapravo znači kad se za nekoga kaže da je diva, dovoljno je da saznate kakav život i karijeru je imala, ali i dalje ima Lepa Brena.
Danas se govori da je toliko lako postati poznat, da je u neku ruku i nepoželjno. Kada je Fahreta Jahić počela karijeru, tada je bilo nezamislivo teško da se proguraš i budeš primećen. A ona je bila i ostala i više od toga.
Od Vardara do Triglava se pominjalo njeno ime, slušale njene pesme i gotovo da nema mesta gde nije otišla, a da je tamo nije sačekala zgrada, ulica ili prodavnica sa njenim imenom. I to sve zasluženo, odlukom obožavalaca koje je svojim glasom, stasom i karijerom obarala s nogu.
Rasla je u siromašnoj porodici i njen put do slave i bogatstva je bio trnovit, ali toliko uspešan da gotovo nijedna javna ličnost sa prostora bivše Jugoslavije ne može da se meri sa njom.
Svako ko prati njen opus sigurno je upoznat sa činjenicom da joj je davnih godina jedan čovek prorekao slavu i uspeh i kako će godine pokazati nije pogrešio.
– S majkom sam otišla kod komšinice Sene na kafu. Odjednom se na vratima pojavio stariji čovek i tražio čašu vode. Pogledao me je i pitao: ‘Čija si?”, a majka mu je odmah odgovorila: ‘Moja je, valjda se vidi da ličimo‘ Tada je rekao: ‘Kao što je poznat Tito, tako će biti poznata i ona.‘Svi smo ga pogledali zgranuto jer smo mislili da priča gluposti. Ali onda je dodao: ‘Nisam lud, bićeš veoma uspešna žena.
– Putovaćeš dokle ti pogled dopire, imaćeš novca koliko rukama možeš da zgrneš u naručje.‘ Zamolio me je da svaki put kada ga se setim zapalim sveću za njega. To činim i danas!” – ispričala je Brena koje se i Beograd preselila 1979. godine.
Kako je često isticala, veoma je ponosna na svoje početke, ali nikako joj nije bilo lako. Nije imala dovoljno novca da kupuje garderobu, već je zajedno sa svojom majkom te davne 1983. godine, šila i krojila stvari, kako bi bila adektvatno obučena za scenu.
A scena je volela koliko i danas. Nema tog koncerta koji je organizovala, a na kojem se nije tražila karta više. Usklici i povici jer je Brena u nekom gradu odzvanjali su danima.
Počela sam da pevam od petog razreda i išla sam u hor. Uvek sam bila hiperaktivna i na neki način multitalentovana. Bila sam jako nemirna i onda mi je nastavnica muzičkog rekla: “Sad ćeš da pevaš jednu solističku pesmu, pevaćeš na festivalu Mladi graditelji.
– Odmah hoću da znam koju ćeš pesmu pevati”. Bila sam u šoku i rekla “Sviraj mi o njoj” Kemal Monteno. Tresla sam se kao prut i ruke su mi se znojile. To je bila moja prva i poslednja trema – rekla je ranije Brena, koja je na ovom festivalu i pobedila što joj je dalo krila da krene u muzičke vode.
Da li ste ikada ikog čuli da je otišao na posao, a vratio se kući sa novim automobilom? Poklonjenim? E pa desilo se jugoslovenskoj zvezdi – Breni.
– Kada smo pevali u Kikindi, koja je imala fabriku “Opela” i pevali smo za drugu smenu. Završimo koncert i vraćamo se autobusom za Beograd kao što smo uvek i radili. Kako smo prošli pored salona automobila morala sam da izađem i da zamolim portira da me pusti da uđem unutra i pogledam kako izgleda model “Senator”, moja tadašnja želja. Srce mi je stalo kad sam ga videla. Zvala sam odmah direktora i pitala mogu li ja taj auto da kupim, a kaže meni direktor: “Šta da kupiš, odmah ga vozi.” – prisetila se Brena anegdota.
(Telegraf.rs)