Nikad iskreniji intervju Zlate Petrović
Zlata Petrović mnogo se potresla što je njen mladi sin Jovan postao žrtva prevare na Fejsbukum, a pevačica je sada otkrila da je, ako i neke njene koleginice, već sebi obezbedila grobno mesto.
– Ljudi se danas bave raznim stvarima, eto koliko je nekome dosadno da uzima ime i lik mog sina Jovana i laže ljude i priča gluposti kako sam ja teško bolesna. Moj sin studira i radi i stvarno nema vremena da prijavljuje te lažne profile. Međutim, kako mu masovno šalju poruke i pitaju ga da li stvarno imam rak, odlučio je da sve to prijavi. Nije prijatno kada čujete takve gadosti o bolestima, a ništa nije tačno.
Poznaješ li neku koleginicu koja se bavi prostitucijom?
– Vidi, meni je bitno ko je kakav čovek i ko kakvu dušu ima, neka se bavi svako čime hoće, ja nisam sudija da sudim bilo kome. Ko će kako da zarađuje njegova stvar, nikad nisam gurala nos u tuđe dvorište.
Jesi li i ti obezbedila grobno mesto kao Žika Jakšić?
– Ta priča o kupovini grobnog mesta je zapravo i krenula od mene još pre nekoliko godina. Ja sam rekla da kao svaka odgovorna osoba koja sebi kupi kuću i napravi dom, isto tako treba da obezbedi i grobno mesto. Nisam još uvek to obezbedila, ali planiram jednog dana i to da sredim. Možda je to sada postalo pomodarstvo, ali baš me briga. Sada cela estrada priča o tome.
Hoćeš napisati testament kao što je Saša Popović?
– Otvoreno sam pričala sa mojim sinovima, sve što imam ostaće njima, nema moje, tvoje, njegovo, sve je naše. Tako da nema potrebe da pišem testament i raspoređujem imovinu. Jeste nas korona malo uplašila, pa i mene, kad su krenuli da umiru mladi ljudi, pa su mnogo mlađi od mene pohitali da napišu testament iz nekog straha. To možda pišu i ovi što znaju unapred da će biti frke i svađe oko podele.
Šta se dešava sa tvojom austrijskom penzijom?
– Ja sam pre dve godine otišla u penziju od čega danas i živim. Uplaćivala sam austrijsku penziju tako da krajem maja treba da popunim neke papire i da počnem da primam i to. To neće biti nešto puno, jer nisam dugo godina uplaćivala. Ne očekujem ništa veliko, tako da ako dobijem 50 ili 100 evra biću srećna. To će mi biti kao neki džeparac. Radilo se ranije, pa sada mogu od te dve penzijice da živim i da ne razmišljam.
objektiv.rs