Na Srbiju se tradicionalno gleda kao na najbližeg saveznika Rusije u Evropi. Ta mala zemlja ima odlične odnose i sa Kinom, koja je uz ogromne kredite omogućila mnoge infrastrukturne projekte, poput proširenja mreže pruga i puteva, kao i elektrana. Srbija je pritom kandidat za ulazak u Evropsku uniju. Politika „sedenja na dve stolice“ u toj balkanskoj zemlji ima dugu tradiciju. Bivši predsednik, a sada opozicioni političar Boris Tadić, vodio je „spoljnu politiku zasnovanu na četiri stuba“: pored Rusije, Kine i Evropske unije, za četvrtog partnera izabrane su SAD. Ta maksima, često kritikovana kao „politika klackalice“, sada se otvoreno bliži kraju. Srbija očigledno mora da donese konačnu odluku na kojoj strani želi da bude.
Tabloidni mediji, koji važe za svojevrsni „megafon vlasti“, do sada su pružali jasnu sliku: prijatelji su bili Rusija i Kina, zlo je pretilo sa zapada. Ali ti mediji pod kontrolom vlasti prošle nedelje napravili su iznenađujući zaokret, piše Dojče vele.
„Svetska politika preko naših leđa“, bio je naslov u listu „Informer“. A „Kurir“ je pisao: „Goli interes. Putin štiti interese Rusije (…) a ne obraća pažnju na poziciju Srbije“. „Putin je zaboravio Srbe i Kosovo zbog svog rata“, bio je naslov u „Blicu“, a „Srpski Telegraf“ je bio još jasniji: „Putin zabija nož u leđa Srbima“.
Šta se desilo? Putin je svoje pretenzije na Krim i istočnu Ukrajinu opravdao rekavši da je Zapad odvojio Kosovo od srpske države i priznao ga po međunarodnom pravu. Tačnije rečeno: vi ste odvojili Kosovo od Srbije, mi isto to radimo sa Krimom i istočnom Ukrajinom. Ili u prevodu: Kosovo je isto toliko nezavisno, koliko i oblasti Ukrajine na koje Rusija polaže pravo.
Pokazatelji novog pozicioniranja Srbije
Posle nedavne posete Aleksandru Vučiću, predsedniku Srbije koji o svemu odlučuje, američki senatori izvestili su da on namerava da promeni politiku svoje zemlje u roku od dva meseca. Vučić je sa svoje strane najavio da će se obratiti naciji, ali je to onda odložio za nedelju dana, odnosno za petak 6. maja. Zvanično je rečeno da je potrebno malo više vremena za procenu situacije u Srbiji.
Poslednjih nedelja pojačan je pritisak na Beograd. Vašington i Brisel neprestano govore da Srbija, ako želi da pripada EU, mora da sledi i spoljnopolitičku liniju Unije. Iz Evropskog parlamenta nedavno su stigle žestoke kritike na račun kineskog naoružanja za Srbiju: Beogradu uopšte nije potreban taj raketni sistem zemlja-vazduh, jer je geografski okružena samo zemljama NATO i EU. Ili možda postoje neki sasvim drugi planovi, pitali su se.
Konačno, oglasio se i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, koji se proslavio kao portparol predsednika Vučića. On se založio za to da Srbija prekine svako dalje približavanje EU i postane politički neutralna. Tu samouverenu neutralnost, obrnuto proporcionalnu ekonomskoj moći zemlje, pothranjuje jugoslovenska istorija sa fokusom na inače ne uvek popularnog osnivača komunističke države Josipa Broza Tita i njegov Pokret nesvrstanih.
Vučić želi da spreči slabljenje svoje dominantne pozicije
Očigledno je da je šef države Vučić pod velikim pritiskom. On smatra da je njegov neprikosnoveni položaj očigledno ugrožen mogućim društvenim prevratima u zemlji. Neobično je recimo to što je nedavno javno zaustavio predlog svog ministra finansija Siniše Malog, koji je, uprkos višednevnim demonstracijama, nameravao da prinudi prodavce na pijacama da počnu da koriste fiskalne kase.
Stanovništvo Srbije mora da se nosi s ogromnim povećanjem cena hrane i goriva. Vučić je, istovremeno, jednokratnim dotacijama države privukao na svoju stranu pre svega penzionere, koji očekuju da im on osigura njihov inače veoma skroman životni standard.
Krajem prošle nedelje, poznati beogradski list „Novosti“, uvek na čelu kada je potrebno braniti Vučića od Zapada i njegovih navodnih podlih namera, objavio je važan članak u kojem se navodi da pritisak Zapada „ozbiljno ugrožava srpsku privredu“.
Prema tom horor-scenariju, Brisel bi navodno mogao da obustavi pružanje finansijske pomoći, što bi bio kraj budućih, ali i dosadašnjih investicija. A moglo bi biti i mnogo gore, procenjuje list: kraj bezviznog putovanja u EU, koje je moguće od 2009, a moglo bi da dođe i do obustavljanja velike pretpristupne pomoći EU iz fondova IPA, kao i do ukidanja statusa kandidata za pristupanje Uniji.
Teorija zavere
„Novosti“ taj scenario klasifikuju kao deo velike teorije zavere: Zapad, zajedno sa komšijama iz Sarajeva, Podgorice i Zagreba, deluje protiv predsednika Srbije Vučića. I ne samo to: pritisak na Srbiju je nastavak uništavanja „svakog oblika države“ – od Jugoslavije, preko SRJ (Srbije i Crne Gore), do bombardovanja NATO, a kako bi „deo naše teritorije poklonili Albancima“.
Činjenice su pritom jasne: Srbija je potpuno zavisna od Zapada. Evropska unija je do sada dala četiri milijarde evra razvojne pomoći. Prema podacima Beograda, sa EU je povezano 24.000 srpskih kompanija, u kojima radi gotovo 900.000 ljudi. Dve trećine izvoza srpskih kompanija otpada na zemlje EU, piše Dojče vele.
Kritički orijentisani analitičari iz Srbije procenjuju da Vučić neće rizikovati da se te čvrste veze prekinu, jer bi tako sebe doveo u opasnost. Zato će okrenuti leđa Rusiji i orijentisati se ka Zapadu jasnije nego ikad.
nova.rs