“Aca i ja smo to jako teško podneli”, rekla je Ana Ćurčić u emisiji “Ispovest” na Nova.rs.
Ana Ćurčić je nedavno gostovala u emisiji „Ispovest“ autora i voditelja Nemanje Vasiljevića u kojoj je iznela mnoge detalje iz svoje mladosti, te je sa našom publikom podelila i tragične situacije koje su je zadesile u tom periodu.
Ana je istakla da je njena prva ljubav bio Aca Bulić, te nam je ispričala da su se poznavali još dok su bili deca.
„Ja sam se njemu dopala kada sam bila šesti razred, igrala sam rukomet, pa onda dođe da gleda. Družili smo se, bili smo u istom kraju, živeo je ulaz do mene. Počeli smo vezu kada sam ja bila prva godina srednje, a on treća, upisao je gimnaziju. On je moja prva ljubav i ta ljubav je trebalo da bude krunisana brakom 14. oktobra u Mažestiku, Oliver Mandić i pokojni Prele trebalo je da nam napišu pesmu, ceo grad je bio pozvan, a pozivnice su nam bila jako interesantne. Na pozivnicama su bile naše slike na jednom delu, bila sam u osmom mesecu trudnoće. Porodila sam se u poslednjoj nedelji osmog meseca trudnoća i nažalost, izgubili smo bebu.“
Lekaru su joj tokom trudnoće govorili da je sve u redu.
„Imala sam zdravu i pravu trudnoću, mlada devojka, vitalna. Porodila sam u Narodnom Frontu 8. oktobra i dobila sam papir gde je na otpusnoj listi pisalo da sam rodila mrtvo dete. Bebu nikada nisam videla. Acini roditelji i moja majka su videli dete dok je bila u inkubatoru, zvala se Aleksandra. Rečeno je da mora da bude u inkubatoru jer je rođena u zadnjoj nedelji osmog meseca mada nije bila nedonošče, imala je dva kilograma i četiristo pedeset grama. Nikada nismo dobili ni jedan papir šta se desilo sa detetom, a u jednom momentu su nam rekli da beba ima srčanu manu i tri plućne vene. Svoje dete sam čula pri rođenju, samo sam videla da je plava sa kovrdžavom kosom i nikada mi je više nisu doveli. Kada su nam rekli da je beba preminula, nisu nam dali da je sahranimo uz obrazloženje da smo previše mladi da bismo kroz to prolazili. Aca je bio izričit u tome da se dete sahrani, ali oni su rekli da će se oni pobrinuti za sve to.“
Nakon što su se suočili sa činjenicom da su izgubili bebu, Ana i Aca su odlučili da odlože venčanje koje je bilo planirano za 14. oktobar te godine.
„Mi smo to jako teško podneli, imali smo dobar odnos, tešili smo jedno drugo, a onda je on predložio da odemo na jedan put da se opustimo i da sve to preživimo. Svadba je odložena naravno, dobili smo toliko telegrama, saučešća i svega, teško je to preživeti. Onda smo se dogovorili da 14. februara napravimo opštinsko venčanje, samo mi i naši kumovi. Da bi se i tu desila tragedija da i moj venčani kum pogine, tako da se meni nije dalo. To su bili neki znakovi od Boga da nešto nije u redu i da treba da se sklonim, iako sam ga puno volela. Baš mi je bio šok da ja izgubim dete, a onda mi drug pogine i tu smo se negde posle toga rastali.“
nova.rs