“NE BOJIM se smrti. Plašim se samo zaborava.”
Jelenu Karleušu (45 godina, rođena 17. avgusta 1978.)život nije je samo mazio, iz zvezda je znao da je tresne o zemlju, pa iz najveće sreće dovede do očajanja, ali nije je slomio. Naprotiv, sve je jača i bolja, pa mirno i hrabro govori da joj od života nije mnogo ostalo.
U mom životu je oduvek bilo mnogo bola. To što sam za javnost i za život jaka žena, ne znači da me udarčine bole. I životni i ljubavni, samo ja znam da trpim i da stegnem zube, pa javnost misli da je normalno da se ja napadam, linčujem, izlažem pritisku, da mi se krše ljudska i ženska prava. Nažalost, mene je život toliko osnažio udarcima, toliko sam se borila i privatno i poslovno da ja za drugačiji način funkcionisanja – sem za klinč, gard i borbu – ne znam. Volela bih da mi dosadašnji život nije bio tako stresan i bolan, ali takva mi je karma. Nekog bi sve ovo dotuklo, ali ja sam izabrala da nema predaje. Imam samo jedan život i neću da budem žrtva, imam ćerke, hoću da im budem primer kako se žena bori i pobeđuje – rekla je Jelena koja je izračunala da joj je ostalo još 12 i po godina kvalitetnog života, jer kako sama kaže, funkcionalni smo do 70.
Na pitanje da li to hoće da kaže da joj je ostalo još 25 godina života, JK je odgovorila.
Pa nije još 25. Od tih 25 godina ja ću pola prespavati, znači meni ostaje 12 godina, neka je i 13, neka je i 15, pošto ja malo spavam, patim od insomnije. Spavam po dva-tri sata. Po mojoj računici 12 i po godina aktivnog života. To je mnogo malo vremena za mene. Ja ću imati još 12 i po godina da mi se dešava život. Mislim da je vreme od sada da pokušam da nađem sreću i radost na svaki mogući način i da ne brinem da li će to nekom drugom smetati, da li će neko imati šta da kaže na to, jer ja imam još 12 i po godina. Volela bih da me se sećaju i volela bih da ostavim trag – rekla Karleuša koja je pre mnogo godina u jednom intervjuu istakla da se ne plaši smrti.
Imala sam depresivne faze, kao i svi, samo što takvi trenuci kod mene traju veoma kratko. Veliki sam borac i najbolje ratujem protiv sopstvenih slabosti. Ne bojim se smrti. Plašim se samo zaborava. Zato vredno i predano radim da moje ime ostane upamćeno u vremenu kada ja više ne budem tu. Za mene ostaviti trag u vremenu znači besmrtnost i zato smatram da je baš dobro biti JK.
(Kurir/Svet)