Svi smo mi još od petka pod sedativima, rekao je Branko Matić, deka poginulih devojčica.
U petak u Novom Sadu u nezapamćenoj tragediji, kada se nadstrešnica na Železničkoj stanici obrušila, nastradale su sestre Valentina (9) i Sara (6). One će, kako je njihov otac Đorđe Firić rekao za Republiku, biti sahranjene u utorak u Kovilju, u 13 sati, na mesnom groblju, zajedno s dedom Đorđem (53).
On se, čvrsto držeći devojčice za ruke da mu se ne otrgnu i ne istrče na kolosek, zaputio u Loznicu kod drugog dede Branka Matića povodom drugog dana porodične slave Svetog Luke. Ni smrtonosni betonski delovi nadstrešnice koji su iznenada, s visine od desetak metara pali na njih, nisu uspeli da raspletu ruke dede i unučica.
Praćeni jaucima rodbine, dva mala i jedan veliki sanduk dopremljeni su u koviljsku kapelu. Najteže je bilo Đorđu, Tininom i Sarinom ocu, koji je pre toga morao da skupi snagu i identifikuje tela ćerki i svog oca, čije ime nosi.
Samo on, od svih nas, video je tela. Mi ostali nemamo snage za to. Od tada nije ni reč progovorio. Svi smo mi još od petka pod sedativima, bez njih ne bismo ni izdržali ovoliku tugu – jedva čujnim glasom rekao je Branko Matić.
Kako kaže, srce mu je prepuklo kada mu je jedan spasilac rekao da su Đorđa, Tinu i Saru pod ruševinama našli sa rukom u ruci.
Đorđe ih ni mrtav nije ispuštao – rekao je on za Blic.
U kuću porodice Firić neprestano dolaze komšije, znani i neznani meštani Kovilja, naselja sa oko pet hiljada žitelja, tridesetak kilometara udaljenog od Novog Sada. Trostruka nesreća porodice Firić zaparala je svaku dušu.
Porodice Firić i Matić zahvalne su i gradu Novom Sadu koji je doneo odluku da pomogne porodicama i snosi troškove svih sahrana.
Pod ruševinama nađeno je 14 žrtava, sedam muškaraca i isto toliko osoba ženskog pola, a troje povređenih i dalje su u kritičnom stanju i za njihove živote bore se lekari u Kliničkom centru Vojvodine. I Javno preduzeće „Čistoća“, u kojem je Đorđe Firić bio zaposlen, ponudilo je pomoć porodici.
Mnogo nam to znači. Nisu ni oni ovde u Kovilju u dobrom materijalnom stanju, a ja u Loznici živim od invalidske penzije i uzgajanja jagoda – veli Branko.
Dirnulo ga je, kaže, što i njegovi Lozničani izražavaju poštovanje povodom tragedije njegove porodice.
Njegova sestra Sanja Lazić javila mu je iz Loznice da joj pošalje slike devojčica i deda Đorđa, da ih uvećaju, odštampaju i istaknu dok na gradskom trgu budu palili sveće za njihove duše.
Autor: Republika/Š. P.