Doktori obrazložili ovaj tužan razlog.
Marko Đedović je nedavno pokušao da razjasni situaciju sa rijaliti učesnicom Anom Nikolić, koja je tvrdila da može da zatrudni nakon promene pola.
Nakon istraživanja na internetu, Đedović je jasno objasnio Mileni Kačavendi da je takva tvrdnja medicinski nemoguća.
Pitao sam je da li je dobila, kaže da jeste. Milena, to medicinski nije izvodljivo – rekao je Marko.
– A je l’ moguća veštačka? – pitala je Milena.
– U šta da stave? U bureg? Veštačke oplodnje jedva uspevaju, nemoj da me zaj*bavaš. To da može svaki muškarac koji neće ženu bi ugradio matericu i sebi rodio dete. Gde da joj stave dete, u bubreg? – pitao je Đedović.
Evo šta je struka utvrdila da se dešava u procesu tranzicije od muškog ka ženskom rodu:
1. Hormonska terapija:
Trans žene obično započinju hormonsku terapiju koja uključuje estrogen (ženski hormon) i antiandrogene (koji blokiraju efekte testosterona). Ova terapija ima za cilj da uzrokuje promene u telu koje su karakteristične za ženski rod, kao što su razvoj grudi i promene u distribuciji telesne masti. Takođe, estrogen može izazvati promene u strukturi kože, glasa i drugim sekundarnim polnim karakteristikama.
Međutim, hormonska terapija blokira sposobnost plodnosti. Estrogen i antiandrogeni usmeravaju telo prema ženskoj fiziologiji, ali to takođe utiče na plodnost. Iako testosteron kod cis-žena (žena koja nije trans) ne utiče na plodnost, trans žene koje su na hormonskoj terapiji mogu imati smanjenje plodnosti, jer estrogen može suzbiti funkciju t*stisa, smanjujući proizvodnju sp*rmatozoida. U mnogim slučajevima, to može dovesti do neplodnosti, iako to nije uvek nepovratno, jer se plodnost može vratiti ako se terapija prekinu.
2. Operacija (SRS – Sektorska Rekonstruktivna Hirurgija):
Veći broj trans žena odlučuje da se podvrgne operaciji prilagođavanja tela rodnom identitetu, što može uključivati penektomiju (uklanjanje p*nisa) i vaginoplastiku (konstrukcija v*gine). Iako ove operacije mogu omogućiti fizičko prilagođavanje tela, one ne omogućavaju trans ženama da zatrudne, jer uklanjanje t*stisa znači da više neće moći proizvoditi sp*rmatozoide, a materica i jajnici nisu prisutni da bi omogućili trudnoću.
3. Menstrualni ciklus:
Trans žene neće imati menstrualni ciklus jer nemaju matericu i jajnike. Čak i ako trans žena nije prošla kroz operaciju uklanjanja p*nisa i t*stisa, hormonska terapija koja uključuje estrogen i antiandrogene inhibira normalnu proizvodnju testosterona i menstrualne funkcije. To znači da se menstruacija neće javljati, jer estrogen ne izaziva ovulaciju kao kod cis-žena.
4. Očuvanje plodnosti pre tranzicije:
Pre nego što započne hormonsku terapiju ili operacije, trans žene koje žele imati biološku decu u budućnosti mogu smrznuti sp*rmatozoide (metoda koja se koristi i za cis-muškarce koji žele očuvati plodnost pre terapija koje mogu ugroziti njihovu plodnost). Ova opcija omogućava im da u budućnosti, nakon tranzicije, koriste svoj genetski materijal za postupke poput veštačke oplodnje (IVF) ili za korišćenje surogat majke.
Dakle, trans žene ne mogu da zatrudne niti imaju menstrualni ciklus nakon što počnu sa hormonskom terapijom i/ili prođu operaciju. Ako žele da zadrže mogućnost da imaju biološku decu, trebalo bi da smrznu sp*rmatozoide pre početka tranzicije, jer hormonalna terapija može trajno smanjiti ili uništiti plodnost. U suprotnom, one će biti neplodne i neće moći prirodno da postanu roditelji biološkim putem.
republika.rs