“Toliko želim da nekome ispričam svoju životnu priču,al šta ću kad nemam prijatelja.
Ehh ovako,ja sam sin jedinac bogatih roditelja koje sam u djetinjstvu viđao samo na slikama.
Mama je radila van granica,a tata je po čitav dan bio u firmi u kojoj radi.
Čuvala me tetka koja nije bila udata,ali više je bila kod svojih momaka nego sa mnom.
I tako sam ja sam sebe odgojio. Doslovno.
U pubertetu su mama i tata glumili neke uzorne roditelje,kao uzimaju slobodne dane da bi proveli vrijeme sa mnom,pa me vode negdje i kupuju mi sve i svašta a to je meni bilo užasno glupo. Branili su mi da se družim sa siromašnijim od mene ili s bilo kim ko im ne odgovara,a niko im nije ni odgovarao.
Nikad ih nije bilo kući,ub**ao sam se od dosade.
Plakao čak što nemam roditelje kao i ostali,da bar znaju šta je ljubav,ne moraju bit tu al da nazovu i kažu bar da se čuvam ako ništa. Ni na maturi mi nisu bili.
Na prvoj važnoj utakmici. Čak su mi rekli da ne moram upisivat fakultet,da će me oni ubacit u jednu od njihovih firmi i da ću fino zarađivat. A ja sam kod komšinice Zorke radio na selu jer njeni sinovi su bili negdje u inostranstvu.
Zaradio sam za upisa na fakultet i upisao ga. Sad završavam fakultet a da mi roditelji ne znaju ni da sam ga upisao.
Neće biti ni na dodjeli diploma,sin će im postati magistar arhitekture a oni ne bi to podržali.
Volio bih da me kamen rodio i odgojio!!! Hvala mojoj teti Zorki što je bezuslovno bila izvor moje inspiracije svojim mudrostima.
A moji roditelji nek onim silnim parama koje zarađuju obrišu gu*icu jer meni te pare ne trebaju.
Na kraju krajeva oduzele su mi roditelje. Ne shvataju da te pare ne mogu grliti i ne mogu voljeti!!!”
