Jučer sam odveo sina na stomatološku polikliniku da popravi par zubi, nešto je malo karijesa imao.
Dok sam čekao u čekaonici na vratima sam pročitao ime koje me je u najmanju ruku zabrinulo.
Ana, da ne pišem prezime, djevojka koja je sa mnom išla u srednju školu i koja je jedva završila istu, najgluplja u razredu i da nije imala bogate roditelje nikada ne bi završila srednju školu.
SADA JE STOMATOLOG! Kada sam shvatio da ona radi zube mom sinu baš sam se zabrinuo. Jedva sam čekao da sve prođe i da moj sin izađe bez problema.
Međutim sinoć cijelu noć nisam oka sklopio nisam ništa spavao, jer ne mogu da se pomirim sa činjenicom da ja kao najbolji učenik u razredu, ili jedan od najboljih da ne bude da pretjerujem miješam maltar na mješalici za neki bijedni novac i to kada ima i jedva preživljavam,a ona onako glupa radi kao stomatolog i na iznenađenje sin nema nikakvih problema.
Bože, kada ona može biti uspješan stomatolog ja sam mogao biti profesor kvantne fizike, da me je imao ko školovati. Najviše me boli jer ni ja neću moći školovati mog sina”
