Pre 26 godina, na današnji dan, na sarajevskom Vrbanja mostu ubijeni su Boško Brkić i Admira Ismić. Boško je bio Srbin, Admira Bošnjakinja, a u Sarajevu je besneo rat.
Tog dana Boško i Admira, koji su bili u dugoj vezi, pokušali su da pobegnu iz ratnog ludila. Na Vrbanja mostu zaustavio ih je snajper, koji je ispalio u 17 časova. Prvo Boška, a onda i Admiru. Umrli su zagrljeni.
Amir Šulović, Boškov prijatelj iz mladosti, u jednom intervjuu je rekao da je njihov plan bio da se domognu Grbavice, a tamo se moglo samo preko Vrbanja mosta.
– Bilo je teško, ali imali smo prijatelje, doduše nijednog dovoljno moćnog da garantuje da će se iz grada moći izaći. Boškov i Admirin prelazak na Grbavicu bio je dogovoren i s jednom i s drugom stranom. Znam čak i imena tih ljudi – rekao je Šulović.
Ko je ubio Boška i Admiru ni danas se ne zna, a njihove porodice smatraju da je bolje da ne znaju imena ubica, jer im je tako lakše da žive. Boškova majka Radmila Brkić i Admirin otac Zijah Ismić u svojim medijskim nastupima uvek su naglašavali da se njihove porodice nisu protivile njihovoj vezi, bez obzira na to što su bili različitih vera.
Boško i Admira oboje su rođeni 1968. godine. Zajedno su bili od svoje 16. godine. 1994. godine CBS je snimio dokumentarni film “Romeo and Juliet in Sarajevo”, a režiju je potpisao John Zaritsky. U dokumentarcu se navodi da je ljubavna priča Boška i Admire počela na dočeku Nove godine 1984. i da su jedno drugom bili prva ljubav.
Tanja Bogdanović, Admirina prijateljica iz srednje škole, u dokumentarcu je rekla da je Admira bila potpuno drugačija od ostalih cura iz razreda. Obožavala je motore i znala da popravlja automobile.
– Bila je pomalo divlja. Devojke se obično boje nečega, ali ona se nije bojala ničega. Boško je bio potpuno drugačiji. Bio je tih i miran dečko, bili su potpune suprotnosti – rekla je Bogdanovićeva u dokumentarcu.
Boškova majka Radmila Brkić je jednom prilikom rekla da joj uopšte nije smetalo što Admira nije bila Srpkinja. Dodala je da su Boško i Admira planirali da odu u Beograd da se venčaju, a posle toga negde u inostranstvo.
Iz Sarajeva nikada nisu izašli.
Ko je ubio Boška i Admiru, nije poznato. Nije nikada ni utvrđeno s koje je strane metak došao. Navodno je prelazak bio dogovoren, ali je neko zapucao. Moguć uzrok vatre na Admiru i Boška je smena vojnika, kaže Boškova majka, jer verojatno nova postava vojnika nije znala za dogovor o prelasku para na Grbavicu, odnosno srpsku stranu Sarajeva.
– Boško je umro prvi nakon pucnjeva, a ona se ranjena dovukla do njega, zagrlila ga i tako su umrli – dodaje Boškova majka kojoj smeta što ih zovu Romeo i Julija jer, kako kaže njihove porodice nisu bile protiv njihove veze.
Ni Admirin otac nije se protivio njihovoj vezi. Kad je prihvatio odluku svoje ćerke da ode iz grada, Zijah Ismić kaže da je čekao poziv Boška i Admire. Pozvali su ga, ali iz Kruševca da pitaju je li istina da su Boško i Admira poginuli.
Ležali su sedam dana na Vrbanja mostu dok su zaraćene strane raspravljale ko ih je ubio.
Admira Ismić i Boško Brkić sahranjeni su na groblju u Lukavici, a posle rata, 1996. godine, po želji roditelja njihova tela su prebačena u Sarajevo i sahranjena na groblju Lav u zajedničkom grobu.
EVO KAKO SU IZGLEDALI:
pink