Retko ko zna da je Šako Polumenta imao brata koji je umro pod misterioznim okolnostima.
Pevač je pokojnom Sabahudinu posevtio i pesmu “Snaga tišine”.
“Evo, vraćam se u naš mali grad, ali tvoj osmeh tu neću zateći nikad. Nebo se otvorilo, na dušu se spustilo, milion pitanja od nekud se stvorilo. Ova bol kao da korak jača, ispod kamena, glas plača, ova bol ima snagu tišine, u njoj čujem ti ime… Kao da čujem ti glas iz daljine, pogled te traži kroz ovaj dim tišine. Suza u oku mi hoće da progovori, pada na zemlju, ko da želi da te pozdravi”, stihovi su ove pesme.
“Ta pesma me dotiče zbog toga što sam izgubio brata koji je vodio buran život, voleo kocku i tako dalje. Dok je Sapko bio živ, bilo ga je u svakoj mojoj pesmi. Sada mi se čini da ga ima u gotovo svakoj mojoj rečenici”, izjavio je Šako svojevremeno.
.
.
.
.
.
.
kurir