Marko Milićević završio je dva fakulteta – medicinu i stomatologiju i redak je takav primer u Srbiji. On sutra odlazi u Nemačku “apsolutno ljut” jer u Srbiji ne samo da nije mogao da nađe posao, već nije mogao da dobije ni specijalizaciju iz željene maksiofacijalne hirurgije.
Motiv mu, kako je ispričao u emisiji “Novi dan” na N1, nije novac, “već znanje i poštovanje”.
Marko Milićević je dan pred put, ispričao da ne samo da nema šanse da u Srbiji nađe posao, već su u medicinskim ustanovama savetovali da bi najbolje bilo da se nađe vezu. Kako je ispričao, on je odbio takav način.
Milićević je već bio u Nemačkoj, u Dortmundu gde je proveo tri meseca. Kaže da su mu iskustva malo pozitivna, malo negativna.
“Drugačiji odnos prema znanju”
– S jedne strane su administrativna prepreka i zavrzlama oko nostrifikacije diplome i pronalaska posla, odnos prema strancima i osećaj usamljenosti. S druge je odnos prema znanju, potpuno drugačiji od onog koji postoji u Srbiji – ispričao je Marko Milićević.
Kaže da je za tri meseca “dobio ogromno znanje”.
– Postoji kultura da kada nekoga nešto pitate oni vam i pokažu. Ovde postoji blokada i ne žele da vam prenesu znanje. Tamo sam za tri meseca strašno napredovao, šta god da ih pitate oni će vam objasniti – istakao je Milićević.
Dodaje da njegov motiv za odlazak nije novac već težnja za znanjem i da se na odlazak ne bi odlučio da je u Srbiji dobio makar i volontersku specijalizaciju. Navodeći negativne strane života u inostranstvu, Marko kaže da je tamo ipak bolje jer je čovek poštovan.
“Ja sam apsolutno ljut”
– Ne radi se o novcu, nego se radi o poštovanju. Ako sam ja jedini završio oba fakulteta i ne mogu da dobijem zasluge. Ja sam apsolutno ljut, ja svaki dan gledam ljude koji su u istoj situaciji. Gledao sam momka koji je prvo završio informatiku, a potom stomatologiju. Njemu su ljudi na fakultetu rekli da nema šanse da se zaposli na fakultetu – istakao je Milićević.
Sa raznih strana sveta za N1 su svoja iskustva preneli i drugi mladi ljudi, koji su rešili da svoj život grade na nekom drugom mestu. Ovo su njihove priče:
Sanja Stepanović, student istorije umetnosti, Ljubljana, Slovenija – Otišla sam zbog neprijatne situacije u svim sferama života, manjka ambicije da se usavršavam i nedostatka nade da se išta može promeniti i da mogu da se nadam životu dostojnog normalnog čoveka.
Suzana Sremčev, Beč, Austrija – Ovde nemaš potrebe da razmišljaš da li si druge orijentacije, boje kože. Ako si spreman da radiš, oni su spremni da ti izađu u susret. Prihvataju sve, dok je sve u skladu sa zakonom.
Danilo Mirosavljević, odbojkaški trener, Lajpcig, Nemačka – Iz Srbije sam otišao pre četiri godine kao profesionalni odbojkaš. Odlučio sam da se ne vratim i posle povrede i prestanka igračke karijere jer sam primetio da se glupost i sveopšta impotentnost uzdižu na nivo ideala, a maskirana arogancija i lažno samopouzdanje masovno nagrađuju.
Jelena Marinković, Beč, Austrija – Radila sam u specijalnoj jedinici i tu sam upoznala jako dobre momke koji su bili neverovatno spremni da daju sve za svoju državu. I oni su otišli jer nisu mogli da hrane porodicu od novčane nadoknade koji su primali.
Ana Jovanović, Malezija – Otišla sam pre pet godina zato što sam želela da se bavim svojim poslom bez da postanem član bilo koje stranke. Bavim se komunikacijama u jednoj organizaciji. Da li mi je plan da se vratim u Srbiju? Pa, ne verujem, neću se vraćati ako ne budem morala.
Odlaze i vozači i građevinari, zavarivači…
Vladimir Petronijević iz Grupe 484 je u “Novom danu” rekao da su razlozi odlaska ljudi iz Srbije brojni i da se kroz vreme menjaju. Prema njegovim rečima, pre 10 do 15 godina se govorilo o odlasku visokoobrazovanog stanovništva, dok danas odlaze rezličite profesije i ljudi različitog nivoa obrazovanja.
– Nama danas odlaze i vozači i građevinari, halogeni zavarivači, a prema istraživanjima koje je sprovela i država pokazalo se da sada postoji trend da odlaze i čitave porodice. Mladi navode razloge vezane za kvalitet države, korupciju i partokratiju, neku vrstu bezperspektivnosti koju oni osećaju i to je karakteristično za čitav region – objasnio je Petronijević i istakao da je to ozbiljan problem koji će uticati na razvoj u budućnosti.
Osvrćući se na priče mladih ljudi koji su za N1 govorili o razlozima svog odlaska, on kaže da se pored ekonomskih i socijalnih, ističu i vrednosni motivi.
Petronijević dodaje da pored mnoštva negativnih faktora, moraju da se prepoznaju i pozitivni efekti migracija.
– Jedan od pozitivnih je činjenica da ljudi poput Marka u zemljama u koje odlaze stiču određene veštine i zananja, uspostvljaju se razne socijalne mreže sa kolegama na univerzitetima. Naravno, da to mora da bude praćeno određenim politikama u zemljama koje to moraju da prepoznaju – rekao je Petornijević i dodao da naši ljudi koji su predavači na inostranim univerzitetima mogu preko video linka da drže predavanja i našim studentima i tako prenesu znanje.
Kao jedan od mogućih odgovora na situaciju u kojoj se nalazimo on navodi i dolazak stranaca.
– To ne deluje kao dimenzija migracijske politike o kojoj je popularno da se govori, ili nije trenutak da se o tome govori, ali doćiće taj trenutak – istakao je Petronijević.
blic