Svetlana Ceca Ražnatović godinama zbog svoje popularnosti nije prošetala gradskim ulicama i na pitanje da li joj fali ta vrsta slobode, objašnjava:
“Često sam ovdje u blizini hrama. Postoji svega nekoliko lokacija gdje odlazim, i to već godinama. A kada je u pitanju Knez Mihailova, tačno je, veoma dugo tamo nisam prošetala. Rijetko se šetam gradom, više se služim automobilom jer imam obaveze koje moram da obavim, a kada ih nemam, svoje vrijeme provodim kod kuće”, objašnjava Ražnatovićev.
Kako je njen život stalno pod lupom javnosti, zanimalo nas je koja je to stvar koju je svih ovih godina poželjela da sakrije a nikako joj nije polazilo za rukom:
“Šuškalo se dosta toga, nagađalo, nešto je bilo istina, nešto laž. Mada mnogo više je bilo neistina. Ljudi su da plasiraju tračeve, izmišljotine, što jednostavno imali potrebe je valjda i logično kada su javne ličnosti u pitanju. Rekla, kazala i onda od komarca naprave magarca. Mada, gledajte, navikla sam, više od trideset godina sam dostupna javnosti kroz svoju profesionalnu karijeru, tako da sam prestala da se nerviram”, pričala je Ceca, a onda su je počeli prepoznavati na ulici i tražiti da se slikaju s njom, pa je pjevačica prekinula intervju kako bi se slikala sa obožavaocima.
“Moram da se vratim na pitanje, ne radim ništa što ne rade drugi gradđni ove planete da bih imala potrebe da se krijem. Nije Beograd toliko veliki, iako je veliki. Svi se između sebe poznaju i sve se sazna na kraju dana. Generalno, šta znači sačuvati privatnost? Ne volim da se piše u medijima o mom privatnom životu”, kaže folk pjevačica.
Kad god se pojavi u nekom beogradskom restoranu, to se kasnije danima prepričava.
“Volim po beogradskim restoranima da izađem sa prijateljima na večeru. Odem da pogledam dobru predstavu. Malo teže u bioskope odlazim jer te ljudi odmah prepoznaju, ali dešavalo se da idem po nekoliko puta mjesečno. Kačket, farmerke, patike, tada se teže prepoznajemo”, kroz smijeh prepričava Сеса.
Zanimalo nas je da li bi ovog trenutka ušla u neki od butika i kupila privatnom životu sebi neki komad garderobe.
“Naravno da bih, žensko sam. Pobogu”, kaže Ceca, koja objašnjava da u njenom garderoberu postoje stvari koje koštaju svega 1.000 dinara.
“Imam i takvih stvari, naravno. Postoji nakit koji nije pretjerano skup, krpice, majice. Zašto da ne, kada ste kreativni, sve to možete lijepo da uklopite”.
“Eksplozivna sam po prirodi. Bog mi je dao taj glas, da baš dobro zagrmi. Veoma sam temperamentna po prirodi. Nisam zlopamtilo i osvetoljubiva. Prođe me za pet minuta, izbacim bes iz sebe, kažem i izdeklamujem na brzinu šta imam. Dešavalo mi se da budem ljuta, a onda zaboravim zbog čega sam se naljutila na nekoga. Toliko o bijesu u mom slučaju”, priča ona i dodaje:
“Kako godine odmiču, sve sam lakša za razgovore i priče. Zrelija sam i mnogo iskusnija. Ne regujem burno i impulsivno. Sve te burne i ishitrene reakcije donosi vrijeme kada ste mladi i neiskusni”.
.
.
.
.
.
.
blic