Kristijan Golubović pušten je 5. januara iz zatvora “Zabela” kako bi prisustvovao sahrani majke Milanke koja je 1. januara preminula u snu.
Tužna povorka je uz zvuke trube ispratila ženu na večni počinak, a Kristijan je skrhan bolom pročitao pismo koje je posvetio svojoj majci.
U njemu joj je, između ostalog, poželeo da “vidi i ima sve što joj je na ovom svetu falilo”
Pismo prenosimo u celosti:
– Nemir moj tužni osluškuje tišine muk ne bi li ti možda čuo glas? A ipak – ne čujem te … Pa zato, mila moja mati, ti sada poslušaj – sina svoga…
Kada dete majčine okove nosi, robovanje mu teško ne pada!
Znam ja sta je tebi teško bilo, NEPRAVDA , ona je ta koja nas je naružila, optužila, osudila i razdvojila do danas – kada odlaziš ZAUVEK, puna griže savesti znajući da ti sin ovaj put nije kriv!
Ne osećaj se više tako MAJKO, jer ako ti je ta rana uzela život, ne mora da ti krade večni mir u koji si -nadam se, napokon snom utonula…
Ne brini za mene mila moja, rodila si najjačeg dobrog čoveka i biću još bolji, jer si to uvek želela od mene… U ovoliko bačenog vremena,nepravda sve obesmisli…
Tad se izrode nakaze i kreteni,koji nas podlo iskušavaju … Međutim – održaću datu reč i neću se svetiti jer nije trenutak za djavola već – GOSPODA BOGA!
Potreban sam i važan nakon tebe svoj našoj deci i unucima tamo, a ne ovde na ovim ružnim mestima.
Svi oni su ustvari MI u nastavku draga i vredna bića, koja nam napaćene duše greju! Nastavljam mama odavde , tamo – gde si ti pala …
Ispraćam te putnice stara, na najduži put do sada u želji da vidiš i imaš sve što ti je na ovom svetu falilo!
A meni predstoji strpljenje mudro,da na ove prazne dane,koracima slobode dam, da me do rođene kuće isprate i eto mene na ovom tužnom mestu bar još bezbroj puta da ti grob suzama zalijem i brižno ispričam sve ono važno što želiš da znaš!!!
Večna ti slava i ZBOGOM, majčice moja, voleću te zauvek! – pročitao je Golubović, čime je naterao suze na oči okupljenima koji su došli da odaju počast preminuloj Milanki.
pink